Umesto da se gradi u Vitlištu, kragujevačka deponija ostaje u Jovanovcu

Iako je pre dve godine pronađeno "konačno rešenje" za gradsku deponiju, koja je već decenijama gorući problem Kragujevca, nadležni su sada promenili mišljenje. Umesto u Vitlištu, udaljenom petnaestak kilometara, postrojenje za tretman otpada biće izgrađeno na staroj deponiji u Jovanovcu koja se nalazi na svega četiri do pet kilometara od centra grada. Većnik Vladimir Maksimović, zadužen za komunalnu politiku, kaže da je odluka, između ostalog, promenjena i zbog ekoloških razloga.

– Deponija u Jovanovcu je bolje rešenje i zbog ekoloških razloga, budući da postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada neće zagađivati vazduh. Odluku smo promenili i na osnovu strategije naše države i direktiva Evropske unije u kojima stoji da je prioritet tretman a ne deponovanje otpada – objašnjava Maksimović.

Projekat regionalne deponije u Vitlištu, za koju su bile zainteresovane i susedne opštine, postao je "mrtvo slovo na papiru", a deponija u Jovanovcu će ponovo zaživeti u planskim dokumentima čim se obezbedi 40 mil EUR, koliko prema prvim procenama nadležnih košta postrojenje za efikasan i bezbedan tretman otpada.

– Država nam je pomogla da uradimo studiju, a za sredstva ćemo morati da konkurišemo kod evropskih fondova. Postrojenje za mehanično-biološki tretman otpada je investicija od oko 40 mil EUR. To je bezmalo ceo jedan budžet Kragujevca i grad ne može sam da realizuje tako veliki posao. Kada obezbedimo sredstva, doći će i do promene planskih akata sa kojima će deponija u Jovanovcu i zvanično zameniti dokument koji se tiče Vitlišta – kaže Maksimović.

Iako je kragujevački otpad počeo da se odlaže u Jovanovcu još sredinom šezdesetih godina prošlog veka, ta lokacija, površine oko 15 hektara, nikada nije zvanično proglašena za deponiju. Za tu odluku, jednostavno, nije bilo uslova, a prvobitno smetlište vremenom je preraslo u ogromno brdo đubreta visoko 40 metara koje i danas preti Kragujevcu, pre svega zbog ogromne količine nataloženog gasa koji može da eksplodira.

U Jovanovcu nije odlagan samo komunalni otpad već i industrijski, a postoje indicije da je tu bacan i medicinski i radioaktivni otpad posle bombardovanja "Zastave" 1999. godine. Izvesno vreme na tom mestu je odlagan i pepeo iz kotlova gradske toplane "Energetike".

– Deponija u Jovanovcu, koja je trebalo da bude zatvorena možda još pre dvadeset godina, biće sanirana i rekultivisana, a nataložni gas koji ima visoku energetsku vrednost može poslužiti za pokretanje i rad budućeg postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada – navodi većnik Maksimović.

Iako je odluka da se deponija formira u Vitlištu, na tromeđi sela Maršić, Korman i Gornje Komarice, doneta početkom 2018, plan za tu ideju, na inicijativu gradske "Čistoće", osmišljen je još pre tridesetak godina. Lokacija je, kako je navedeno u studiji u koju je "Politika" imala uvid, odabrana upravo iz ekoloških razloga. U međuvremenu je novim dokumentom prvobitna lokacija proširena na čak 110 hektara, ali do realizacije nije došlo. Po svemu sudeći, plan je bio preambiciozan i za grad i za državu.

– Ne samo to, nego bi ta velika investicija postala teret i za Kragujevčane, koji bi onda morali da plaćaju višu cenu odvoženja, odlaganja i tretmana otpada. Morali smo da vodimo računa i o socijalnom elementu – objašnjava Maksimović.

Koliko će se Kragujevčanima dopasti plan da deponija ostane u Jovanovcu? To brdo đubreta se zapravo nalazi u samom gradu. S jedne njegove strane su državni Data centar, Elektrošumadija i fabrike koje grade strani investitori, a sa druge je Bozman, najveće gradsko groblje.