Četiri centra znanja - na šta će država utrošiti 400 mil EUR namenjenih tehnološkom razvoju

Nakon godina u kojima su naučnicima kasnile plate, zaposleni u institutima bili potplaćeni u odnosu na kolege sa univerziteta, i prvi put u istoriji Srbije istraživači se štrajkom borili za svoja prava, stanje u našoj nauci je, čini se, konačno krenulo nabolje. Usvojena je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja za narednih pet godina, a pored skromnih 100 mil EUR, koliko 10.000 naučnika, njihovi projekti, objekti i oprema, godišnje koštaju državu, Evropska investiciona banka odobrila je kredit od 200 mil EUR za naučno-tehnološki razvoj.

Pare će, prema obećanjima Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, biti potrošene "pragmatično i štedljivo". A na 200 miliona kredita, država treba da, iz budžeta, evropskih fondova, od državnih i privatnih kompanija i stranih privrednih partnera, obezbedi još toliko.

- Namera nam je da Srbija ne izvozi pametne ljude, nego pametne proizvode - objašnjava Đelić.

- Investicija od 200 mil EUR u naučnu strukturu predstavlja ključni element u sprovođenju strategije naučnog i tehnološkog razvoja. Biće finansirani projekti koji su potrebni Srbiji da postane ozbiljan takmac u svetskoj ekonomiji znanja. Svuda gde postoji solidna infrastruktura, biće unapređena, kako bismo izbegli staru srpsku boljku neprestane gradnje novih objekata, dok stari propadaju. Ovde mislim na zgradu Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, koja tone, na dovršetak Istraživačke stanice "Petnica", naučnotehnološkog parka na Zvezdari, centra u Botaničkoj bašti...

Na razvoj četiri važne istraživačke mreže biće potrošeno 60 mil EUR. Energijom i zaštitom životne sredine baviće se Nacionalni institut energetike i laboratorije za kvalitet vode, zemlje i vazduha. U Košutnjaku će da bude osnovan kampus za ekologiju i klimatske promene. U krugu Kliničkog centra Srbije biće oformljen centar za biomedicinske nauke. Deo ovog novca biće potrošen na unapređenje mreže instituta i fakulteta koji se bave poljoprivredom i hranom, a centar će da bude u Novom Sadu. Biće osnovana i Nacionalna laboratorija za fiziku, materijale i nanotehnologiju.

Kragujevac će da postane važan centar u domenu matičnih ćelija, a Niš u informacionim tehnologijama.

Jedna od zamerki strategije jeste dosadašnja razuđenost naučne zajednice. U narednim godinama će se, zato, neki instituti ugasiti, transformisati, neki spojiti, a biće i formirani novi. Namera je da postojeća oprema bude dostupna svima koji se bave određenom oblašću i da se ne duplira nabavka istih aparata. Jer, sada se dešava da u jednom institutu postoji oprema, a da naučnici sa drugog ne mogu da dovrše svoje istraživanje, jer im oprema nije dostupna.

- Ulaganje u opremu pratiće predstojeći ciklus finansiranja projekata, koji počinje u maju. Tako ćemo izbeći sindrom mašine koja nije vezana za projekat, pa samim tim nije dobro upotrebljena, kao i tragediju projekta koji ne može da da rezultat zbog nedostatka opreme - ocenjuje Đelić.

Na potrebnu opremu i popravku objekata biće potrošeno 70 mil EUR. U kadrove će biti uložena 33 miliona. Deo ovih para namenjen je vraćanju srpskih naučnika koji rade u inostranstvu. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj već pravi bazu njihovih podataka. Gradnja Centra za promociju nauke na Novom Beogradu koštaće 20 mil EUR. Kampus će da dobije i Matematička gimnazija u Beogradu.

Između 50 i 80 mil EUR u narednih pet godina koštaće državu razvoj tehnike, informacionih i komunikacionih tehnologija. Tehnički fakulteti u Beogradu dobiće svoj kampus. Biće ojačana i mreža superkompjuting centra "Plavi Dunav" pri Institutu za fiziku.

Stvaranje naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu koštaće 30 mil EUR, ali od njih se očekuje da sarađuju sa privredom i naplate svoje znanje primenjeno u praksi. Sadašnja izdvajanja za celu naučnu zajednicu u Srbiji više od deset puta su manja od budžeta velikih svetskih instituta.

Sa ovih dodatnih 400 mil EUR i povećanjem dela koji se za nauku izdvaja iz državnog budžeta približićemo se, makar u procentima, izdvajanjima za nauku evropskih zemalja. Jer, sa 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda, koliko je do sada izdvajano, sa Makedonijom (0,24 odsto) delimo začelje evropske liste. Da bi nauka ubedljivije pomogla razvoju društva, potrebno je da se na nju troši makar jedan odsto BDP-a, što bi trebalo da dostignemo za pet godina. Hrvatska, na primer, već sada izdvaja 1,22 odsto BDP-a. A na čelu evropske liste je Švedska sa čak četiri odsto BDP-a koji su na raspolaganju naučnicima.

ŠANSA ZA VINČU

Institut "Vinča" najveća je naučna institucija, sa čak 700 zaposlenih i najviše doktora nauka u zemlji. Dr Ilija Plećaš, dugogodišnji saradnik i bivši direktor "Vinče" smatra da ovaj institut može da nađe svoje mesto u novom "poretku" u nauci.

- Iako je poslednjih deset godina bio rastrzan unutrašnjim trvenjima, lošim kadrovskim rešenjima, opterećen nuklearnim problemima i nedostatkom sopstvene strategije, pravi je trenutak da se Institut trgne iz letargije, transformiše se i uključi u bar 70 odsto predloženih naučnih prioriteta - smatra dr Plećaš.

- Imamo potencijal, pre svega, u biomedicini, novim materijalima i nanonaukama, zaštiti životne sredine, energetici i energetskoj efikasnosti, poljoprivredi i hrani.

PRATIMO TRENDOVE

Iako na listi sedam prioritetnih oblasti dominiraju prirodne nauke, ministar Đelić najavio je da će poseban značaj imati i humanističke nauke koje promovišu nacionalni identitet. Akademik Nikola Tasić, potpredsednik SANU, kaže za "Novosti" da su i članovi SANU u velikoj meri učestvovali u odabiru prioritetnih oblasti.

- Moramo da pratimo trendove u svetu, a oni nisu samo kampusi za prirodne i primenjene nauke, nego i, na primer, veliki arheološki lokaliteti, kao potencijal za privredu i turizam - ocenjuje akademik Tasić.

MANJAK KADROVA

Osim para, fale nam i ljudi. Jer, u odnosu na EU, koja na 10.000 stanovnika ima 24,8 istraživača, Srbija je na više nego duplo lošijoj kvoti - 11,55. U poslednje dve decenije zemlju su napustile desetine (neki tvrde i stotine) hiljada visokoobrazovanih. Upravo zato, Strategija predviđa ulaganje u njihovo vraćanje, ali i podsticanje mladih na visoko obrazovanje.

- Deo investicija direktno ide na povratak naših naučnika, koji će morati da ojačaju sistem privlačenjem dodatnih sredstava iz inostranstva. Ne smemo više da propustimo nijednog naučnika, inženjera ili doktora - zaključuje Đelić.

(Napomena:tekst je preuzet iz lista "Novosti")