Grčka dužnička kriza

Dani za nama definitivno potvrđuju da svetske berze nemaju konkretan smer u kome se kreću. U SAD je recimo AIG osigiuranje prikupilo dodatna novčana sredstva prodajom jednog svog dela Met Life, ali izostala je konkretna reakcija tržišta (ukoliko izuzmemo rast AIG osiguranja nešto više od 3%). Daleko više ulagači se interesuju za stanje hipotekarnog tržišta, potrošnje i pre svega nezaposlenosti.

Prilično visoka volatilnost na azijskim berzama je nastavljena i poslednjih dana. Najava Kine da za ovu godinu planira rast od 8% uticala je pozitivno, ali nedovoljno da podrži rast cena HoV.

Evropska unija razmatra mogućnost da osnuje Evropski monetarni fond (Pandam MMF-u), a koji bi pomagao zemljama članicama EU koje zapadnu u teškoće. Sa druge strane, nije baš mudra ideja ovo raditi, jer pre svega treba pojačati nadzor i ne dozvoliti pojedinim državama članicama EU da krše osnovne principe (odnosa budžetskog deficita prema GDP-u), i pri tome izvlače jednostranu korist od EU. Pre svega, investitori sa nestrpljenjem očekuju plan Vlade Grčke za smanjenje deficita budžeta. Pored Grčke, oči su uprte i u Španiju, Italiju, Ukrajinu, čije se ekonomije takođe nalaze u nezavidnom položaju.

Na domaćem tržištu kapitala prometi i dalje tanki. Kao i na svetskim tržištima, tako ni kod nas dobre informacije ne mogu lako pokrenuti prilično zamrlo tržište. Solidna dobit AIK banke, veoma dobri poslovni rezultati Galenike fitofarmacije, samo su za trenutak doneli pojačanje prometa, koje se ubrzo stopilo u opšte sivilo na Berzi.

Očigledno je da se širom sveta očekuju nove informacije o stanju nezaposlenosti, kao i planovi za rešavanje dužničke krize, tako da će tržišta kapitala i dalje pratiti slaba likvidnost, do prvih konkretnih signala.

Ivica Ćurčić, glavni broker Intercity brokera

(Preuzeto iz biltena Beogradske berze)