Krigla u parlamentu - prvi srpski zakon o pivu pred poslanicima

Bela pena, ukus, miris, ambalaža, "svetlo", "tamno", i mehurići - zabaviće uskoro i narodne poslanike. Sa "ozbiljnog" posla baciće se na (makar za pivopije) još ozbiljniji, jer se Srbiji sprema prvi - zakon o pivu. Neće nas, naravno, ovaj akt naučiti kako (i koliko) da pijemo, jer to makar znamo - u godini se u našoj zemlji ispije piva koliko i gaziranih pića i kisele vode - već kako se pravi, skladišti, prodaje...

A bez obzira na to što se apetiti Srba mere u galonima, malo je proizvođača koje će ovaj zakon potkačiti. Osim deset giganata koji caruju našom malom zemljom, proizvodnjom planetarno poznatog napitka od hmelja i ječmenog slada bave se još svega tri pivare.

Tragom zakona, jednu pronalazimo u Kukujevcima, selu nadomak Šida, čiji meštani tek otkrivaju ko im je u komšiluku, a miris ječmenog slada podseća ih na nove stanovnike. Toči se prva tura, pa majstori (razrogačenih očiju) strepe zbog onog što su upravo proizveli. Prvi gutljaj se ispituje. Tajac.

- Bogami, svaka nam čast - mešaju se osmesi, prva zdravica i šum vode koja kroz mlazove pere ogromne cistrene.

Ova čaša čekala se punih mesec dana. Toliko je potrebno da se ječmeni slad skuva, odleži, provri, ohladi...

- Razmaženo je to piće - dobacuje Dragoljub Mitrović, jedan od vlasnika.

- Pravi se po pipkavoj proceduri. A čim ga istočite iz cisterne u buriće, traje samo pet dana.

- To je zato što nema nikakve hemije. Prirodni ciklus - objašnjava Dejan Smiljanić, suvlasnik pivarice, dok kolega vraća temu na predstojeći posao poslanika.

- A nije loše da dođe i taj zakon.

Dragoljub i Dejan još ne znaju šta će im on doneti, ali mu se ne protive.

- Ma, i vreme je da se uvede red u ovaj posao - nastavlja razgovor i prstom upire u gustu, belu penu, sa obrazloženjem da su to "čiste aminokiseline, a ne tamo neki konzervans".

- Do sada je radio ko je šta hteo, proizvodili su piva u štalama, garažama, prljavim buradima... Pivare su se zatvarale i pre nego se za njih čulo. Neka ustanove pravila, pa da vidimo.

A ovi samouvereni domaćini imaju i čime da se pohvale. U pivari, koja vredi najmanje pola miliona evra, sve blista. Nove mašine, cisterne, aparatura... Među njima i majstor Janoš Morvaj, Mađar, angažovan da posao dovede pod konac.

On je profesor na Budimpeštanskom univerzitetu, jedini stručnjak za proizvodnju piva po čuvenoj HBH tehnologiji, kao i za nemačku tehnologiju, baš onu koju Srbi i najviše vole.

Objašnjava:

- Vi volite ta gorka, hladna, oštra piva. E, ovo je baš takvo!

SVETSKI

Pivo se u Kukujevcima proizvodi po licenci koja je jedinstvena za celi svet.

- Ja sam montirao već 300 mini-pivara u svetu - hvali se profesor Morvaj.

- U Rusiji 50, tri u Čileu, dve u Argentini, deset u Americi, 30 u Kini...., a sad širim posao i po Srbiji. Ima ih i u staroj Jugi, a u Sloveniji ih je čak 12. I sve rade.

NAMIRNICE

Ječam se prodaje samo u Bačkoj Palanci, pa tako ovi prodavci jedini znaju koliko zapravo pivara trenutno radi u Srbiji. I hmelj se može kupiti samo u Bačkom Petrovcu, pa svi pivari imaju iste dobavljače. U kukujevačkoj radionici ovi sastojci se mešaju sa vodom iz fruškogorskih izvora, pa se tako majstori hvale da je u njihovim cisternama ama baš sve - prirodno.

BROJKE

6.000 litara mesečno je maksimalni kapacitet mini-pivare
650 miliona litara godišnje proizvede deset velikih pivara u Srbiji
16,5 miliona litara piva se godišnje uveze u našu zemlju
50.000 dinara je najmanja predviđena kazna u zakonu, a najveća milion

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 9.3.2010.)