Konopljina plastika sve više postaje održiva opcija kao ekološka alternativa plastici na bazi ugljenika?

Plastika je neizbežni deo naše svakodnevice, pa zašto je skoro sve napravljeno od zagađujućih, neobnovljivih petrohemikalija? Budući da se gotovo svi klimatski naučnici slažu da moramo da zamenimo svoju zavisnost od fosilnih goriva, a s obzirom da konoplja može čak i da očisti tlo, iznenađujuće je da se ovaj usev ne koristi u široj upotrebi.

Razlog zašto konoplja toliko dobro podnosi proizvodnju plastike svodi se na nešto što se naziva celuloza. Sva plastika, bez obzira odakle je izvedena, zahteva celulozu da bi imala jedinstvene karakteristike za oblikovanje, a opet izdržljiva.

Nafta je odavno glavni sastojak u proizvodnji ove celuloze, ali kompanije se sada ograđuju u potrazi za održivijim materijalima. Konoplja je savršena zamena za naftu, s obzirom da su konoplje u prirodi približno 80% celuloze. Za razliku od nafte, konoplja se organski uzgaja i netoksična je.

Da bi se napravila konopljina plastika, celuloza se izvlači iz stabljika biljaka konoplje koja se koristi za kompletiranje polimernog lanca i spojena sa nagonom za ubrzavanje replikacije polimera. Zatim se pomeša sa dodatim supstancama i zagreje da bi se postupno pokvarilo. Dok se hladi, sledeći plastični materijal konoplje se obično seče u pelete i otprema u postrojenja za sklapanje. Konoplja se koristi za pravljenje svega, od celofana do vlakana, i suočava se sa nerazdvojnim maltretiranjem od uobičajenih plastičnih masa.