(Magazin Biznis)Harald Kube, direktor BASF - Srbija je perspektivno tržište

(Harald Kube)

BASF je najveća hemijska kompanija na svetu sa prometom od 62 milijarde evra ostvarenim u 2008. godini. Finalni izveštaji za prethodnu godinu još uvek nisu objavljeni, ali sudeći po podacima do trećeg kvartala 2009. godine, a u poređenju sa prethodnom godinom, promet je opao za 15 do 20 odsto. U poređenju sa ostalim zemljama centralno-istočne Evrope, BASF u Srbiji nije u najgorem položaju – ocenjuje Harald Kube, direktor BASF Srbija d.o.o, poslovanje svoje kompanije u prethodnoj godini. On kaže u razgovoru za Magazin Biznis da kriza jeste stigla u Srbiju nešto kasnije u odnosu na zemlje Evropske unije, ali svejedno je imala dramatičan uticaj na poslovanje.

– U Srbiji smo, govoreći o trećem kvartalu, otprilike 20 odsto ispod rezultata iz 2008. godine, a najviše je pogođen sektor građevinskih materijala, jer je građevinska industrija imala zaista veliki pad.

Koliko je vaš sektor zahvaćen svetskom ekonomskom krizom i na koji način?

– Mi smo nemačka kompanija, tamo nam je sedište i značajni proizvodni kapaciteti. Nemačka i čitava njena industrija bile su doskoro broj jedan u svetu po izvozu. Sada je obim izvoza značajno manji, što je uzrokovano manjom potražnjom u Aziji, Severnoj Americi i drugim evropskim zemljama. Osetila se nesigurnost na tržištu, problemi sa kreditima i nelikvidnost. Građevinska i automobilska industrija su najviše pogođene. Uobičajene mere u ovakvoj situaciji podrazumevale bi i smanjenje broja zaposlenih, ali mi u BASF-u se nismo odrekli nikoga. U Nemačkoj je, na primer, primenjena mera skraćivanja radnog vremena. Sada se situacija znatno popravila, poslednji kvartal 2009. godine bio je mnogo bolji i ponovo smo zabeležili rast. Dakle, odlučili smo da primenimo anticiklični pristup, te smo čak zaposlili nove saradnike kako bismo se pripremili za bolja vremena u drugoj polovini 2010. i 2011. godini.

Da li to znači da ste optimista?

– Očekujem bolja vremena i verujem da će se situacija veoma brzo popraviti. Očekujemo rast u sektoru građevinske industrije na proleće, kada krene sezona radova. Politička situacija u Srbiji se, prema našem mišljenju, drastično promenila nabolje, u pozitivnom smeru. Primetni su efekti vizne liberalizacije i jakih veza između Srbije, Nemačke i drugih zemalja Evropske unije. Nedavno smo imali posetu jedne velike delegacije nemačkih privrednika Beogradu, gde su imali sastanke sa nekoliko ministara. Tu je bio i direktor BASFove platforme Centralna Evropa, Herbert Frankenštajn, koji je imao sastanke sa ministrom za evropske integracije i za poljoprivredu, kao i sa predsednikom Tadićem. Izražena je veoma jasna posvećenost srpskih političara i Vlade evropskim integracijama, usklađivanju zakona i propisa sa zakonodavstvom EU, a sa druge strane, rešenost nemačke industrije da dugoročno investira u Srbiju. Osećaju se već i efekti primene Prelaznog trgovinskog sporazuma jer za određene proizvode već postoje povoljniji uslovi uvoza. To je značajan koraku pravcu pridruživanja EU, što mi pozdravljamo.

BASF Srbija postoji više od 20 godina. Da li ste zadovoljni rezultatima na srpskom tržištu i kako vidite perspektivu? Koliko trenutno imate zaposlenih?

– Zadovoljni smo, inače ne bismo ni ostajali ovde. Čak i u najtežim periodima, za vreme embarga ili NATO bombardovanja, mi smo i dalje bili ovde, pružali usluge klijentima i održavali organizaciju. Trenutno, BASF Srbija ima 30 zaposlenih, ali naš koncept je da radimo sa partnerima koji imaju svoje radnike, tako da se efekti, odnosno broj zaposlenih, multiplikuje. Usko sarađujemo sa veletrgovinama i distributerima. Na poljoprivrednim dobrima organizujemo obuke, pružamo savete i servis. Od ove godine takođe sarađujemo sa poljoprivrednim apotekama i zadrugama kako bi i manja poljoprivredna dobra imala koristi od našeg rada i bila u mogućnosti da primene kvalitetne i dobre proizvode koji će im omogućiti sigurne useve. U poljoprivredi se ne bi smelo rizikovati, već isključivo koristiti kvalitetni proizvodi. Ovo vrlo dobro zna svaki poljoprivrednik koji profesionalno obavlja svoj posao.

Koji asortiman proizvoda Vaša kompanija nudi ovdašnjim klijentima i ko su glavni partneri BASF-a u Srbiji?

– Svi proizvodi koje prodajemo u Srbiji (iz agrohemijskog sektora) registrovani su u EU. Naša je prednost što nudimo veoma inovativne proizvode koji vrlo dobro deluju i koriste se u malim količinama, te tako imaju i manje negativnih efekata po okolinu. Na sve to utiču strogi propisi Evropske unije koje moramo da ispoštujemo. Mislim da su, pored farmaceutskih proizvoda, agrohemijski najstrože obuhvaćeni regulativom. Osim proizvoda za poljoprivredu,BASF je naročito zastupljen proizvodima u oblasti plastike, pigmenata, lakova, hemikalija za papir, proizvoda za energetski efikasnu gradnju, katalizatora, aditiva kao i proizvoda za industriju deterdženata, kozmetiku i industriju ambalaže.

Kakva je saradnja sa domaćim firmama?

– Do prošle godine u domenu poljoprivrede radili smo sa pet velikih uvoznika. Ove godine smo potpuno promenili model i sada radimo 99 odsto agrohemijskog biznisa kroz BASF Srbija d.o.o. Mi uvozimo naše proizvode za poljoprivredu, prodajemo veletrgovinama u dinarima. Imaćemo ukupno 10 do 12 partnera koji će zadruge, poljoprivredne apoteke i poljoprivrednike snabdevati našim proizvodima. Svesni smo poteškoća u ovoj branši, ali smo veliki optimisti kada je reč o saradnji sa domaćim firmama, jer smo sada korak bliže ovom tržištu.

Ko su vam glavni konkurenti na ovdašnjem tržištu?

– U domenu poljoprivrede imamo dve vrste konkurenata. Jedni su generičke kompanije koje kupuju materijal iz Kine i kreiraju svoje brendove, a onda ih prodaju po veoma niskim cenama. Kada je reč o ovim proizvodima, poljoprivrednici nikada ne mogu biti sigurni u njihov sadržaj. Drugu grupu čine kompanije iz Nemačke, SAD-a ili Švajcarske koje se poput nas bave ovom vrstom istraživanja. Mi nudimo visokokvalitetne proizvode, inovacije i odličnu uslugu.

Da li ste zadovoljni poslovnom klimom u Srbiji i uslovima za poslovanje? Planirate li nove investicije?

– Gledajući prošlu godinu rekao bih da nismo zadovoljni poslovnom klimom, jer postoji još puno stvari koje treba unaprediti, kao na primer slobodniji uvoz sirovina, podrška Vlade u vidu subvencija za poljoprivredu, i viši nivo javne svesti o energetskoj efikasnosti, zaštiti životne sredine i slično. Trenutno je prerano da govorimo o investicijama, ali dugoročno svakako jesu u planu. Sada moramo da konsolidujemo poslovanje, da ostvarimo ponovo značajan rast i da vidimo da li će se promene koje Vlada namerava da izvrši zaista ostvariti. Na primer, videćemo kako teče napredak u pridruživanju EU i može li se srpska ekonomija prilagoditi traženim pravilima.

Na koje se propise to konkretno odnosi u Vašem sektoru?

– Jedan primer je registrovanje agrohemikalija. Srbija ima oko 800 registrovanih proizvoda, što je veliki broj u poređenju sa zemljama Evropske unije gde je taj broj oko 300. Postavlja se pitanje otkud ovakva razlika u broju? Činjenice govore da je generičkim kompanijama bilo veoma lako da uđu na ovdašnje tržište bez kompletnih toksikoloških podataka. Mi moramo, kao i sve kompanije u EU, da priložimo veoma zahtevnu dokumentaciju, i potrebno nam je deset godina da razvijemo novi proizvod, a oko 200 miliona evra potrošimo za sva ta istraživanja. U poslednje dve godine tržište je preplavljeno jeftinim generičkim proizvodima, i to naravno nije fer prema našoj industriji koja ulaže ogromna sredstva u istraživanja. Imamo dosta aktivnosti u tom sektoru i krajem februara će biti održana konferencija za novinare Srpske asocijacije za zaštitu useva (SECPA) uz podršku Evropske asocijacije za zaštitu useva (ECPA). Želimo da javno progovorimo o ovom problemu, jer to je nedostatak za našu branšu, ali i za srpsku industriju generalno. Kada Srbija bude želela da izveze poljoprivredne proizvode u EU, ako nadležni organi utvrde da proizvodi sadrže supstance koje su toksikološki neprihvatljive, stopiraće sav uvoz. Već je bilo ovakvih slučajeva u drugim zemljama, npr. u Španiji, kada je španska paprika zabranjena i to je prouzrokovalo ogromne finansijske gubitke. Ovo se u Srbiji ne sme desiti. Direktor BASF-ove platforme Centralna Evropa, gospodin Frankenštajn, sastao se sa srpskim ministrom poljoprivrede i sa njim vodio otvorenu i konstruktivnu diskusiju na ovu temu. Ministar poljoprivrede je pokazao veliko znanje i razumevanje i nadamo se pozitivnim promenama, ali i dalje moramo pažljivo pratiti razvoj dešavanja ne bismo li se uverili da će ove promene brzo uslediti, jer je to važan preduslov da BASF dalje investira u srpsku privredu.

Kakvi su poslovni planovi za 2010. godinu i naredni period?

– Očekujemo pozitivan razvoj, u svim sektorima poslovanja. Očekujemo projekte u oblasti infrastrukture, kao što je npr. izgradnja mostova i puteva. Kao što znate, jedan italijanski investitor planira projekte u automobilskoj industriji u Srbiji i naravno da bismo vrlo rado uzeli učešća u tome. Veoma je važno da Srbija usko sarađuje sa ostalim zemljama kako bi se intenzivirala trgovinska razmena i direktne strane investicije. Sam imidž države se rapidno popravlja zahvaljujući aktuelnoj vladi i sve je više pozitivnih vesti. Sve navedeno i politička stabilnost su od velikog značaja kako bi se pridobilo poverenje investitora.

Ukrajina i Srbija – sličnosti i razlike

– Ja sam inženjer poljoprivrede i šest godina sam proveo u Ukrajini, tri godine u Rusiji i godinu dana u Bangladešu. Reč je o potpuno različitim tržištima. Tako, na primer, u Ukrajini imate velika poljoprivredna dobra od dve do tri hiljade hektara u proseku, dok su u Srbiji to dva, tri ili pet hektara. To je velika razlika tako da je teško praviti poređenje, ali jedna sličnost za obe zemlje je važnost poljoprivrede. Ova grana zauzima značajan udeo u BDP-u Srbije, baš kao i u Ukrajini. Druga sličnost je strateški i geopolitički položaj. Srbija je smeštena između Turske, odnosno jugoistočne Evrope i Evropske unije, dok se Ukrajina nalazi između Rusije i Evropske unije, tako da su strateški pristupi donekle slični. Ako govorimo o kulturi, mislio sam da će srpski mentalitet biti mnogo sličniji ruskom ili ukrajinskom, ali zapravo je mnogo "evropskiji" i moderniji. Pretpostavljam da to ima veze sa činjenicom da je još Jugoslavija bila veoma otvorena i imala bliske veze sa evropskim i zapadnim zemljama, dok je Sovjetski Savez bio zatvoren i izolovan. Na primer, ljudi ovde govore strane jezike, dok ćete u Ukrajini teško naći nekog ko govori engleski ili nemački. Ono što sam odmah primetio bila je otvorenost, tolerancija i ljubaznost Srba. Voleo bih da ovde provedem još puno godina.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )