"Triglav" osvaja srpsko tržište - u 2008. kompanija ostvarila bruto premiju veću od milijardu evra

(Zoran Popović)

Dilemu gde je najbolje uložiti novac – u banku, osiguravajuću kompaniju ili investicioni fond rešili su građani u svetu koji najviše para uplaćuju u životno osiguranje. Efekti tog oblika osiguranja vidljivi su za dvadesetak godina i najčešće se koriste kao dodatni izvor prihoda za penzionere.

Zbog značajnog broja stanovnika, naše tržište predstavlja veliki potencijal i pod posebnom je lupom stranih osiguravajućih kompanija. Jedno od 13 osiguravajućih društava koja se bave životnim osiguranjema koja iz godine u godinu beleže rast jeste "Triglav Kopaonik osiguranje". "Grupa Triglav" posluje u osam država i najvećaje osiguravajuća kuća u našem regionu, a 2008. godine ostvarila je bruto premiju u iznosu većem od milijardu evra.

Zoran Popović, generalni direktor "Triglav Kopaonik osiguranja" očekuje da u Srbiji bude uvećan broj osiguranih lica. U sledećem periodu očekuje rast životnih osiguranja i napominje da za sada svega 2,5% građana ima polisu životnog osiguranja. Prosečna premija po stanovniku je nešto veća od 10 EUR.

– Učešće premije životnog osiguranja u Srbiji raste svake godine, tako da je sa 0,8% iz 2002. godine povećano na 13,5% u 2008. godini. Očekujemo dalji rast jer je recimo u Hrvatskoj i Sloveniji između 25 i 30%. U razvijenom svetu je taj procenat daleko veći s obzirom na toda čak dve trećinepremije ide na životna osiguranja. To je za većinu iznenađujući podatak s obzirom na ogromnu vrednost imovine i na činjenicu da se tamo sve osigurava –kaže Popović.

Slaba informisanost i slaba edukacija stanovništva jesu najveći razlog nerazvijenosti tog oblika osiguranja u Srbiji. Polako se vraća poverenje građana u finansijske institucije koje je narušeno devedesetihgodina. Zanimljivo je da je neuporedivo veća informisanost naših radnika nižeg obrazovanja koji žive u inostranstvu od fakultetski obrazovanih u Srbiji.

Životno osiguranje je značajno za državu i društvo kao celinu, porodicu i pojedinca. Za državu, jer se ova osiguranja zaključuju na deset godina i više, što znači da predstavljaju dugoročne izvore finansiranja. Tako akumulirana sredstva u razvijenom svetu koriste se za finansiranje kapitalnih projekata kao što je saobraćajna infrastruktura ili energetika. Zaključivši polisu osiguranja života sa štednim elementom,osiguranik je zaštitio porodicu za slučaj svoje smrti, trajnog gubitka posla ili invaliditeta, pogotovo ako je jedini nosilac prihoda. U tom slučaju, korisnik osiguranja dobija sumu koja je ugovorena i označena na polisi plus dobit. Oni koji su se životno osigurali obezbedili su dodatni izvor prihoda u starosti, jer su penzije ionako male a očekuje se da će biti još manje.

– Pametna odluka je izdvojiti određeni iznos od mesečnih primanja i uložiti u životno osiguranje. Potrebna je relativno mala suma, recimo oko 5% koja se i onako "izvuče", a ne zna se ni kako ni za šta. Efekti po isteku perioda osiguranja biće znatni. Danas mnogo starijih ljudi putuje po svetu. To su uglavnom oni koji su na vreme počeli da ulažu u životna osiguranja, ali ranije nisu imali dovoljno ni vremena ni novca da sebi nešto tako priušte – zaključio je Zoran Popović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 07.03.2010.)