Kakvu budućnost ima gastro turizam posle koronavirusa?

Smatra i da će ulične ture sa hranom, kao i male grupne ture na noćnim pijacama i u prepunim centrima biti moguće sprovesti.

- Očigledno je da će zaštita igrati bitnu ulogu. Možda će biti potrebno nositi maske, što će uticati na celokupno iskustvo. Očekujemo da će maksimalni broj gostiju biti ograničen – na četiri ili šest po odlasku. Privatne ture bi takođe mogle biti dobre (gde se svi učesnici već poznaju kao porodica ili prijatelji.) Mislim da je daleko bolje pitanje – hoće li noćne pijace i dalje biti prepune ili će kapacitet biti kontrolisan? - kaže Volf.

Kada je reč o švedskom stolu, kaže da se kratkoročno ne vidi povratak.

- Njihova zamena moraće biti usluga za stolom. Na mestima kao što su čekaonice aerodroma, videćete unapred zapakovanu i zapečaćenu hranu, slično onome što sada rade mnoge avio-kompanije. Turkish Airlines nudi putnicima biznis klase "kutiju za jelo". U pitanju je užasna ponuda za sve one koji su navikli na uslugu biznis klase. Međutim, to je jedina opcija koja se trenutno nudi - navodi.

Ketering sastanci i događaji će zavisiri od lokalnih propisa, koji će, smatra Erik, igrati veliku ulogu.

- Možda ćete videti da se nudi unapred neka od upakovanih namirnica. To bi moglo da znači da vas unutra neće zateći kroasan ili neko drugo pecivo. Mnoga mesta već nude uslugu konobara, koji nose rukavice i maske. Rukavice nisu retkost u ugostiteljstvu. Na primer, taksisti u Koreji i Japanu nose rukavice i to im se ne čini čudno, mada to zapadnjacima može izgledati formalnije. Nadam se da će mesta obezbediti rukavice koje se mogu prati, a ne plastične, jer će prelazak na plastiku samo doprineti ionako gigantskom problemu plastičnog otpada u svetu. Postoji i linija razmišljanja da rukavice zaista ne pomažu, jer ljudi ionako dodiruju lice, te da treba koristiti samo alkoholni gel - kaže Erik Volf.