Najveći rizik za zarazu koronavirusom imaju zaposleni u bolnicama i domovima za starije

Iako bolnički lekari i sestre obolevaju nešto manje od njih, njihova smrtnost je veća. S druge strane, prodavnice su se pokazale kao prilično bezbedna radna okruženja. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti analizirao je pojavljivanje tzv. klastera, u ovom slučaju grupe od najmanje dva zaražena, u raznim radnim okruženjima kako bi podstakao države da obrate posebnu pažnju na određene grupe radnika i uslove rada koji omogućavaju širenje zaraze.

Analiza se fokusirala na period od marta do jula ove godine, a svoje podatke, koji su znali da budu često nepotpuni ili bez potrebne diferencije, dostavilo je samo 17 država iako je to zatraženo od 30 država EU, Evropskog ekonomskog prostora i Ujedinjenog Kraljevstva. Ukupno je prijavljeno 1.377 klastera u radnom okruženju, najviše u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Međutim, nije reč o kompaktnoj celini: najviše su na udaru zaposleni u domovima za starije (591 klaster) i oni u bolnicama, dok su najsigurniji zaposleni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti s minimalnom pojavom bolesti.

Na drugom mestu su radna mesta u okviru pogona za preradu i pakovanje hrane, klanice, poljoprivredni poslovi kao što su branje voća, ali i fabrike. Širenju zaraze pogoduje mali razmak među radnicima ili pak zajednički smeštaj sezonaca. U kancelarijskim prostorima zabeleženo je 65 klastera. Na donjem delu lestvice su prodavnice i obrazovne ustanove s 22 klastera, dok su barovi i restorani zabeležili samo pet pojava grupiranja zaraženih.

Ne treba zaboraviti da je tokom prolećnih meseci rad, kako iz oblasti obrazovanja, tako i iz ugostiteljskog sektora, bio ograničen. Čak 95% prijava grupa obolelih dolaze iz zatvorenog prostora, što samo po sebi predstavlja problem jer se više od 80% poslova obavlja u zatvorenom. Velika incidencija bolesti primećena je u slabo plaćenim zanimanjima, a posebno je opasno za širenje zaraze što mnogi zbog straha od gubitka posla nastavljaju da idu na posao sa simptomima.