Neophodno poboljšati kvalitet domaćeg žita, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci

Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita.

Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno redakciji Politike, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države.

- Najmanje što država može da uradi jeste donošenje nedostajućih pravilnika u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita - piše u saopštenju i ističe se da bi to trebalo uraditi što pre.

Posebno se osvrću na to što se mesec dana po završetku žetve u javnosti iznose tri različite opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i različiti podaci o ostvarenim prosečnim prinosima.

Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije, navodi se u ovoj analizi. Stručnjaci su upozorili da niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu.

Naglašavaju da za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno 26% manju u odnosu na 2019. godinu.

Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje.

- Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje, a međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija kovida 19 - navode oni i dodaju da je jedan od velikih problema za ratare u Srbiji i to što nije potpuno poznato koliki je doprinos sorti koje se seju ostvarenim prinosima.

Rezultate sorti, kako kažu, predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije.

Kome će proizvođači poverovati, zavisi od toga koliko je snažna kampanja, a ne njihova stvarna vrednost.

- Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara... - ističu ovi stručnjaci.

Sorte domaćeg porekla i u ovoj godini pokazale su svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje.

Na sortnoj listi Srbije ima više od 180 registrovanih sorti pšenice, ali je oko sto u aktivnom statusu i toliko ih je jesenas posejano na poljima.

- Jedino se kod nas pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Svuda u okruženju: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj… imaju neku vrstu podsticaje za određene vrste kvaliteta. Tako da smo praktično jedino mi od većih izvoznika ostali izvan tog sistema vrednovanja po kvalitetu - rekao je za Politiku profesor Miroslav Malešević.

To se, kako dodaje, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. On kaže da je sada prilika da se izmenom sortimenta to promeni, a ako ima novca, da se podsticajima, čak i manjim, podrže oni koji seju kvalitetnu pšenicu. Malešević ističe da se, po procenama, kod nas seje više od 50% nesertifikovane pšenice i da je to nedopustivo za državu koja pretenduje da bude značajniji izvoznik žita.