(Magazin Biznis) Tijana Anđelić, direktorka Državne lutrije Srbije - Nije sve u profitu

(Tijana Anđelić)

Državna lutrija Srbije je počela sa poslovanjem 2005. godine i od tada imamo kontinuiran rast prometa i prihoda. Ono što je važno naglasiti jeste činjenica da profitabilnost nije jedino i pravo merilo uspeha našeg poslovanja. Osnovni cilj našeg poslovanja jeste obezbeđivanje sredstava za budžet Republike Srbije, stabilnog i što većeg prihoda, kako bismo pružili pomoć zajednici i finansirali aktivnosti od značaja za kvalitetniji život građana. U tom smislu mogu da kažem da su davanja budžetu, u skladu sa rastom prometa, sve veća i veća – objašnjava Tijana Anđelić, direktorka Državne lutrije Srbije, princip funkcionisanja preduzeća zaduženog za priređivanje klasičnih igara na sreću.

Ona u razgovoru za Magazin Biznis ističe i brigu o igračima, jer se minimum 50 odsto lutrijskih prihoda vraća kroz nagradni fond.

- Prošle godine je ta suma iznosila više od 45 miliona evra. Od preostalog dela, 60 odsto ide u budžet i odatle se finansiraju Crveni krst, organizacije za pomoć osobama sa invaliditetom, različita humanitarna udruženja za podršku najugroženijim grupama stanovništva, sportske organizacije i različiti infrastrukturni projekti lokalnih samouprava.

Pored klasičnih – Loto, Bingo, grebgreb instant srećke, sve je više novih igara – SMS, Mobtto, licitacija. Koje su najpopularnije među igračima i kod kojih igara su najveći nagradni fondovi?

- I dalje je najpopularnija lutrijska igra Loto, i on generiše oko 60 odsto ukupnih prihoda Državne lutrije Srbije. To je igra koja je u svim evropskim i svetskim lutrijama, ne samo kod nas, osnovna igra i mi imamo čak odličan rezultat – Loto posle uvođenja dva izvlačenja nedeljno, sredinom prošle godine, beleži dalji rast prometa od preko 30 odsto. Mnoge lutrije imaju i više vrsta Lotoa. Tako je u Evropi veoma popularan Euro milion u kome učestvuje više zemalja u trci za jednu veliku premiju. Mi takođe planiramo, i već duže vreme smo u pregovorima, da pokrenemo neku vrstu regionalnog Lotoa. To znači da će ovaj nacionalni Loto ostati, ali da će igrači dobiti mogućnost da igraju i regionalnu igru na sreću. Pregovaramo da se u taj projekat krene u saradnji sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, i onda bi i očekivane nagrade bile znatno veće, recimo 4-5 miliona evra.

Koliko je novca iz tih fondova Državna lutrija Srbije uplatila u budžet Republike Srbije prethodne godine?

- U 2009. godini Državna lutrija Srbije je u budžet uplatila 2.750.000.000 dinara, što je oko pet odsto više nego prethodne, 2008. godine. Podaci za januar 2010. govore da smo već izdvojili 365.000.000 dinara u prvom mesecu, što je oko 20 odsto više u odnosu na isti period 2009. Radimo i na proširenju prodajne mreže i poboljšanju usluge, a niz igara koje priređujemo bogatiji je za nekoliko novih instant srećki i, kao kompletno novi projekat – internet kazino i poker, koji je krenuo sa radom tek krajem prošle godine. Rezultate svih tih noviteta očekujemo da vidimo u ovoj godini.

Ova sredstva namenjena su za podršku raznim humanitarnim organizacijama i projektima od društvenog značaja. Koje se sve aktivnosti finansiraju?

- Pored toga što 60 odsto naših prihoda po zakonu odlazi u budžet gde se dalje raspoređuje, Državna lutrija Srbije nezavisno od toga finansira akcije koje utiču na poboljšanje kvaliteta života građana Srbije, i tako aktivno podržava projekte iz oblasti društveno odgovornog poslovanja. Neki od projekata koji su finansirani tokom prošle godine su, na primer, renoviranje velikog broja škola, zatim nabavka minibus vozila za prevoz dece i mladih sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom u Valjevu, realizacija projekta "Panonske staze mira", sanacija deponije i tako dalje. To je veliki broj projekata i mislim da javnost nije dovoljno informisana o tome gde stvarno idu sredstva i koliko se korisnih projekata finansira kroz budžet.

Postoje i dugoročni projekti?

- Program "Dobrota" pokrenut je prošle godine, sa idejom da finansiramo projekte koji će pomoći socijalno najugroženijim grupama. Prvi konkurs u okviru ovog programa bio je namenjen projektima za podršku deci bez roditeljskog staranja, a drugi, krajem 2009, poboljšanju položaja i unapređenju kvaliteta života starih lica. Tu je i čitav niz projekata koje dugoročno, već nekoliko godina podržavamo, kao što su Psihološke radionice za decu i adolescente obolele od raka. Takođe, Lutrija je finansirala rad savetovališta "Jefimija" iz Užica, koje pruža besplatnu stručnu pomoć ženama obolelim od raka. Imamo kontinuiranu saradnju sa organizacijama osoba sa invaliditetom u okviru koje smo sproveli niz akcija. Formirali smo 30-40 edukativnih centara po celoj Srbiji, gde smo te centre kompletno opremili i omogućili ovim osobama uključivanje u normalne društvene tokove. Pokrenuli smo akciju "Znanjem do kompjutera", a reagujući na rezultate poslednjeg popisa stanovništva koji govore o nedovoljnoj pismenosti u Srbiji, posebno u mešovitim i nerazvijenim sredinama, Državna lutrija Srbije finansirala je i rad jedine pokretne biblioteke u zemlji - "Infobus", koja je na raspolaganju stanovništvu u opštini Prijepolje. Odnedavno pomažemo i fudbalski klub gluvih i nagluvih "Olimpija", koji se zahvaljujući velikim entuzijastima i u redovima igrača i u stručnom štabu, ravnopravno takmiči u Beogradskoj ligi. Ono što je posebno važno istaći jeste uključivanje naših zaposlenih u akcije ove vrste, koje ne podrazumevaju uvek materijalna davanja, već može biti i u vidu volontiranja ili druženja sa decom.

Kako se DLS bori protiv patološkog kockanja, odnosno za odgovorno igranje na sreću?

- Odgovorno poslovanje podrazumeva i brigu o igračima u jednom drugom smislu, a to znači da bilo kakvo preterano igranje igara na sreću ili kockanje nije dobro. Mi smo članica evropske i svetske asocijacije lutrija i aktivno učestvujemo u razvoju procedura i primeni postulata odgovornog poslovanja i odgovornog priređivanja igara na sreću. Tokom prošle godine pokrenuli smo inicijativu za formiranje Fonda za prevenciju i lečenje patološkog kockanja, u saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje. Projekat postoji i nadam se da će u narednih mesec ili dva krenuti sa primenom.

Državna lutrija Srbije ima monopol na organizovanje klasičnih igara na sreću. Koliko je to olakšavajuća, a koliko otežavajuća okolnost?

- Državna lutrija Srbije je jedinstveno državno preduzeće u Srbiji koje ima monopol na organizovanje klasičnih igara na sreću, kao i igara na sreću na Internetu. To je regulisano republičkim Zakonom o igrama na sreću, i to je praksa koja postoji u većini evropskih zemalja. Uglavnom su državne firme ti monopolisti, mi tu nismo izuzetak. Na taj način je oblast igara na sreću uređena na pravi način, u skladu sa zakonom, i lutrije mogu da ispunjavaju svoju pravu svrhu, da obezbede što veća sredstva za budžet, iz kojih se finansiraju aktivnosti značajne za građane.

Kako je DLS pozicionirana u odnosu na konkurente, prvenstveno u zemljama u okruženju?

Prema veličini tržišta, portfoliju igara, visini nagrada i prometu koji generiše, odnosno prihodu koji ostvaruje za budžet, Državna lutrija Srbije je među vodećim priređivačima igara na sreću na Balkanu. Nije tačna ona tvrdnja da igre na sreću najbolje prolaze u društvima gde se teško živi –poslovanje Lutrije je u direktnoj vezi sa ekonomskom stabilnošću, odnosno standardom građana, i što je standard viši to su viši i lutrijski prihodi. Nadam se da će i kod nas vremenom sve veći broj građana igrati igre na sreću isključivo radi zabave, ali i svesni činjenice da tako pomažu socijalno najugroženijim grupama.

Igranje na Internetu

Internet igre su definitivno nešto što je u povoju, što će tek doći i od čega mi očekujemo značajan prihod. Nedavno smo u svoju ponudu uvrstili internet kazino i poker nudeći igračima jednu od najmodernijih softverskih platformi koja omogućava sigurno i traktivno priređivanje igara putem interneta. Sve to u saradnji sa jednim od vodećih svetskih priređivača, odnosno proizvođača softvera u ovoj oblasti. Mi imamo i svoje dodatne kontrolne mehanizme, tako da su mogućnosti bilo kakvih malverzacija svedene na minimum, a uslov za učešće u igri je da igrači budu stariji od 18 godina.

Mi pratimo trendove državnih lutrija u svetu gde su onlajn igre na sreću sve aktuelnije, i razmišljamo o još nekim novim igrama, kao i o mogućnosti uplate nekih klasičnih igara putem interneta. Još uvek nije dovoljno razvijeno poverenje građana u transakcije putem interneta, ali kako raste broj korisnika interneta u Srbiji, tako će se popravljati situacija, naročito kada se uvere na našim sajtovima da sve to dobro funkcioniše.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )