Zapadnoj Evropi nedostaje više od 300.000 majstora - Koliko će ih otići iz Srbije?

- Moramo da sačuvamo ono što imamo, ali i da obnovimo radnu snagu i jedini način je da domaće firme angažovane na projektima gde je država investitor imaju tretman glavnog izvođača, i da mogu adekvatno da plate radnu snagu. Ako to propustimo, oni će otići u inostranstvo i mi ćemo skupo plaćati dolazak stranih firmi koji će sanirati posledice nekvalitetnog održavanja ili podizanje novih objekata - rekao je Rodić Tanjugu.

Inače, nemački poslodavci upozorili su vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana firme u toj zemlji neće moći da nađu adekvatnu radnu snagu.

Zbog toga Nemačka priprema novo Pravilo za Zapadni Balkan koje će biti na snazi do 2023, pošto staro iz 2016. ističe u decembru ove godine.

Ipak, u Nemačku će najverovatnije godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika, a Ogranak za građevinstvo Nemačkog udruženja poslodavaca upozorio je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinstvu otići u penziju i da je sve teže naći obrazovanu i osposobljenu zamenu.

Inače to pravilo pojednostavljuje pristup radnika nemačkom tržištu rada tako što omogućava lakše dobijanje vize i bez znanja nemačkog jezika i poslovnih kvalifikacija.

Uslov za dobijanje vize je, prenosi Dojče vele, da podnosilac zahteva dostavi radni ugovor i da to odobri Savezna agencija za rad.

Rodić kaže da su potrebne Nemačke za radnom snagom daleko veće od 25.000 radnika, kao i da najviše radne snage sa Zapadnog Balkana dolazi iz Severne Makedonije, Srbije i BiH.

- Kod nas je sada u toku veliki invesitdcioni ciklus pošto imamo više od 60.000 aktivnih gradilišta i dobar deo radne snage je ostao angažovan kod privatnih investitora, pa se odmah osetio nedostatak naših radnika u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj".

Takođe, napominje da i u Srbiji oskudevamo sa kvalitetnom radnom snagom, s obzirom da naši ljudi i bez tih dozvola već imaju uhodane puteve za rad u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i Francuskojo, kao i skandinavskim zemljama.

- Velika opasnost preti da izgubimo kvalitetnu radnu snagu, što će se odraziti na kvelitet održavanja infrastrukture i velikih sistema, ali i gradnju nove infrastrukture - navodi Rodić.

U Srbiji se malo mladih majstora školuje i nepovoljna je starosna struktura postojećih, pošto imaju više od 55 godina, napominje on.

Takođe, u nekim slučajevima proces dobijanja dobrog mastora traje i desetak godina.

- Sa druge strane, srpske firme bi trenutno mogle da imaju velike poslove ne samo u Zapadnoj Evropi, već i u Rusiji, na Bliskom istoku i u afričkim zemljama.

Inače, pre krize sa korona virusom u Evropi je radilo između 40.000 i 55.000 zanatlija iz Srbije u raznim oblastima.

Sagovornik Tanjuga navodi da zemljama Zapadne Evrope od građevinske struke najviše nedostaju tesari, armirači i zidari, a od zanatskih zanimanja parketari, keramičari, stolari, električari svih profila, industrijski izolateri, kao i ljudi koji rade u fabrikama na održavanju instalacija i na instalacijama u energetici.

U prvoj polovini ove godine izdata je, navodi Dojče vele, samo 4.801 viza, dok je 2019. godine izdato ukupno 27.259 viza za radnu snagu iz Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.