Treći čovek umesto lošeg kapitaliste - Mlađan Dinkić najavljuje promenu procedure imenovanja čelnih ljudi u neuspešno privatizovanim preduzećima

Pravila privatizacije, iako je ovaj posao pri samom kraju, moraju na još jednu popravku kako bi se što brže i lakše prodale firme koje su vraćene državi posle raskinutih ugovora o prodaji. Iz Ministarstva ekonomije najavljuju da će privremeni zastupnik kapitala u preduzećima u kojima su raskinuti kupoprodajni ugovori imati veću odgovornost nego do sada.

– Moramo da promenimo proceduru imenovanja ljudi koji će voditi preduzeća koja su neuspešno privatizovana. Pokušaćemo neka da ponovo privatizujemo, a ona koja nemaju perspektivu ići će u stečaj – rekao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić pre dva dana u Grockoj.

Inače, Sindikat i akcionari BIP-a u kome je privatizacija prošle sedmice poništena saopštili su da su nezadovoljni što država još nije imenovala zastupnika kapitala, tako da predstavnici bivših vlasnika, švedsko-litvanskog konzorcijuma, još "gazduju" pivarom.

Prema njihovim informacijama, država još nije preuzela upravu jer Akcijski fond nema dovoljno stručnog kadra koji bi preuzeo ulogu zastupnika kapitala.

U Akcijskom fondu kažu da je stvar resornog ministarstva i zakonodavca da pooštri kriterijume i odgovornost za privremene zastupnike društvenog kapitala, ali da nije tačno da su oni bilo kakvo usko grlo privatizacije.

Ova državna institucija, navode, ima samo 27 zaposlenih, međutim njeni nameštenici ne postavljaju se za privremenog zastupnika kapitala, već se biraju profesionalci po propisanoj proceduri. Do sada su, kažu, postavili zastupnike kapitala u preko 480 slučajeva raskinutih kupoprodajnih ugovora.

– Zastupnik kapitala je profesionalac s čijim se imenovanjem mora složiti i sindikat, manjinski akcionari, lokalna samouprava, regionalne komore prema potrebi, Akcijski fond. I to je redak primer decentralizacije u odlučivanju. Sem toga, zastupnik kapitala odgovara neposredno svojom ličnom imovinom – kažu u Akcijskom fondu.

Do sada je od 483 kompanije, čiji je kapital prenet Akcijskom fondu, ponovo privatizovano preko tržišta kapitala 107 kompanija, za 169 je pokrenut stečaj, a za 207 firmi privremeni zastupnici kapitala sa rukovodstvom upravljaju tim firmama i traže potencijalne kupce.

U slučaju BIP-a navode da su odmah nakon dostavljanja odluke Agencije za privatizaciju o prenosu kapitala Akcijskom fondu 18. februara 2010. godine već prekjuče uputili zahtev za davanje predloga za imenovanje privremenog zastupnika kapitala gradonačelniku Beograda, Privrednoj komori Beograda, Udruženju akcionara ovog akcionarskog društva, Organizaciji samostalnog sindikata i Organizaciji nezavisnog sindikata.

– Za samo jedan radni dan, Akcijskom fondu je dostavljen jedan predlog za imenovanje privremenog zastupnika kapitala, i to od strane Udruženja manjinskih akcionara "Novi akcionari BIP a.d." sa tri imena: Milan Kulaš, ekonomista, dr Ljubodrag Đinđić i inženjer Predrag Grubin. Akcijski fond očekuje da će nadležni predlagači, u zakonom propisanom roku, dostaviti i svoje predloge. U skladu sa zakonom i procedurom, a na osnovu svih dostavljenih predloga, imenovaće se adekvatan kandidat koji će ispuniti zakonom i procedurom neophodne uslove za vršenje aktivnosti privremenog zastupnika kapitala, kažu u Akcijskom fondu.

Rok za okončanje privatizacije u Srbiji produžen je, po ko zna koji put, do kraja 2010. godine. Time se, praktično, taj proces koji je intenziviran 2002. godine produžava na punih devet godina.

Prema podacima Agencije za privatizaciju, ostalo je neprodato oko 140 društvenih preduzeća. Deo neprivatizovanog društvenog kapitala čini i oko 230 preduzeća čija je privatizacija u prekidu zato što su iz bivših republika, u toku je podržavljenje, radi se o namenskoj industriji.

Ukupno je prodato 2.107 preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, od čega 1.996 na aukcijama, a 111 na tenderima. Na taj način zarađeno je oko 1,35 mlrd EUR, a ugovor je raskinut za 527 prodatih preduzeća.

Agencija za privatizaciju imenovana je za stečajnog upravnika u712 preduzeća, a prodajom imovine preduzeća u stečaju zarađeno je oko 50 milijardi dinara.

Do sada su prodata 194 preduzeća sa većinskim državnim kapitalom. Od tog broja raskinuto je 50 kupoprodajnih ugovora, a treba da se proda još 211 državnih preduzeća.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 24.02.2010.)