Raste javni dug u CG - Očekuje se da 2021. pređe 4 mlrd EUR

Javni dug Crne Gore, koji uključuje dug države i lokalnih samouprava, naredne godine će preći 4 mlrd EUR, pokazuju projekcije iz dokumenta Smernice makroekonomske i fiskalne politike za period od ove do 2023. godine.

Prema podacima Ministarstva finansija, državni dug je na kraju marta iznosio 3,3 mlrd EUR, ali će se do kraja godine uvećati na 3,7 mlrd EUR, dok će naredne porasti na 3,96 mlrd EUR, piše Dan.

U istom periodu dug opština je projektovan na 90 mil EUR od ove do kraja 2023. godine.

Tako će javni dug na kraju ove godine iznositi 3,8 milijardi, naredne 4,05 milijarde, 2022. godine 4,06 milijardi, dok u Vladi projektuju da će 2023. godine pasti na 3,96 mlrd EUR.

U dokumentu koji je usvojila Vlada navodi se da se u ovoj godini očekuje značajno povećanje duga usled rasta kreditnih aktivnosti, uzrokovanih pandemijom koronavirusa i uvođenjem mera zaštite stanovništva od širenja zaraze, kojima su obustavljene gotovo sve privredne aktivnosti, što je uticalo na značajno smanjenje budžetskih prihoda. To je dovelo do toga da se rebalansom povećaju nedostajuća sredstva od 340 mil EUR.

- Povećana neplanirana budžetska potrošnja izazvana pandemijom koronavirusa uslovila je potrebu za dodatnim zaduženjem, pa se očekuje da će javni dug na kraju godine iznositi 82,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok se očekuje da neto javni dug iznosi oko 80,9% - navodi se u dokumentu.

U narednoj godini nedostajuća sredstva će iznositi 511,1 mil EUR, što će će biti obezbeđeno zaduživanjem i iz depozita koji se eventualno ostvare tokom ove godine. U 2022. i 2023. očekuje se opadanje nedostajućih sredstava, ali imajući u vidu pad privrednih aktivnosti i predviđenog ostvarenja budžetskog deficita, ona se moraju obezbediti zaduživanjem.

Projekcija kretanja duga u naredne tri godine odražava nameru Ministarstva finansija da se, zavisno od uslova na finansijskom tržištu, tokom ove godine obezbeđuju sredstva za finansiranje budžeta za narednu godinu.

Na taj način bilo bi omogućeno da se unapred obezbedi delimično finansiranje za 2022. i 2023. godinu u iznosu od po 200 miliona za svaku od tih godina, a istovremeno bi se smanjila izloženost eventualnim šokovima na finansijskom tržištu koji mogu uzrokovati nagle promene kamatne stope i smanjenja mogućnosti zaduživanja.