Ove godine državna koncesija samo za projekat vredan 246 mil EUR - HE Komarnica će zapošljavati 100 do 150 radnika

HE Komarnica, čija instalisana snaga treba da bude 170 MW, a izgradnja da košta 246 mil EUR, trebalo bi da zapošljava od 100 do 150 radnika. To je navedeno u Planu koncesija za korišćenje vodotoka za izgradnju hidroelektrana u Crnoj Gori za 2020.

Planom koji je Vlada usvojila na poslednjoj sednici je predviđeno davanje samo jedne koncesije - za HE Komarnica.

- Hidroelektrana Komarnica redom veličine instalisane snage pripada klasi postojećih velikih proizvodnih objekata, kod kojih se broj zaposlenih kreće između 100 i 150 - HE Piva i Perućica, TE Pljevlja. Osim direktnog uticaja na zaposlenost u fazi eksploatacije, HE Komarnica imaće i indirektne uticaje na eksterne uslužne delatnosti, kao i dodatne sadržaje predviđene višenamenskim planom - ocenjeno je u Vladinom dokumentu.

Koncesiono područje ovog objekta je unutar Detaljnog prostornog plana višenamenske akumulacije na reci Komarnici površine 5577 hektara. Prostire se na teritoriji opštine Šavnik - KO Dubrovsko, Duži, Petnjica, Mljetičak, Šavnik, Mokro i Plužine - KO Gornja i Donja Brezna, Bajovo Polje i Duba. U planu se konstatuje da se ukupne energetske potrebe po stanovniku u Crnoj Gori u periodu 2017-2020. godine kreću oko 55 gigadžula (GJ).

- U poređenju sa globalnim prosekom iz 2016. godine (78 GJ po stanovniku), očigledno je da potrošnja energije ima potencijal značajnog rasta. Konzervativne projekcije, zasnovane na značajnoj upotrebi fosilnih goriva, ukazuju na godišnju potrebu od 100 GJ po stanovniku, za komforan život. Međutim, čak i projekcije zasnovane na neophodnosti primene mera energetske efikasnosti i elektrifikaciji, kao osnovnoj pretpostavci primjene principa održivog razova u energetici, ukazuju na to da potrošnja energije po stanovniku, koja garantuje visok stepen razvoja jedne ekonomije i komforan život pojedinca, ne može biti niža od 75 GJ. Iz navedenog je jasno da je obezbeđenje dodatnih količina energije preduslov privrednog razvoja i rasta ekonomije, kao i kvaliteta života građana - ocenjeno je u dokumentu.

Obezbeđenje tih količina moguće je uvozom ili izgradnjom proizvodnih kapaciteta.

- Prema podacima iz Energetskog bilansa za 2020. od ukupnih potreba za energijom, Crnoj Gori je u 2018. godini nedostajalo 36%, u 2019. godini 37,4%. Ovaj procenat, prema Monstatu za 2019. godinu, rezultirao je uvozom energenata vrednim 170 mil EUR. Činjenica da se potrebe za električnom energijom, biomasom i ugljem pokrivaju iz sopstvenih resursa, dok je uvoz vezan direktno za naftne derivate i prirodni gas, mora biti sagledavana sa posebnom pažnjom iz ugla aktuelne evropske energetske politike, koja nedvosmisleno ukazuje na dalje podsticanje dekarbonizacije proizvodnje i elektrifikacije saobraćaja, zbog čega će u narednom periodu nedvosmileno rasti pritisak na smanjenje korišćenja uglja, nafte i naftnih derivata. U tom kontekstu, navedeni spoljnotrgovinski deficit, ali i pritisak u pravcu dekarbonizacije, moraju se posmatrati kao snažan razvojni impuls, koji će omogućiti valorizaciju crnogorskih obnovljivih resursa za proizvodnju električne energije - ističu iz Vlade.

Izgradnja HE Komarnica razmatrana je nacionalnim i regionalnim strateškim dokumentima.

- Strategija razvoja energetike Crne Gore do 2030. nedvosmisleno preporučuje izgradnju HE Komarnica 2 , konstatujući i da njena izgradnja "ima još više smisla ako se posmatra prostor regije", odnosno da može biti "vrlo dobro rešenje za pokrivanje vršnih delova dijagrama opterećenja, kao i za regulaciju sistema u meri u kojoj će biti potrebno (ili moguće), s obzirom na veći broj vetroelektrana koje će u sledećih desetak godina ući u pogon, kako u Crnoj Gori, tako i u zemljama regije" - ocenjeno je u planu.

Sa druge strane, Regionalna strategija održivog hidroenergetskog razvoja iz februara 2019. kao dokument finansiran kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, odnosno EU program finansiranja infrastrukturnih projekata, prepoznaje hidroelektranu Komarnica, kao jedan od svega petnaest projekata na prostoru Zapadnog Balakana, kod kojeg ne postoje ozbiljne smetnje za realizaciju iz ugla zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Vlada je na predlog odluke DPP za višenamensku akumulaciju na Komarnici dostavila amandman kojim su izmenjeni grafički prilozi. Skupštinski odbor za turizam je podržao taj amandman, čime je on postao sastavni dio odluke.

Podsetimo da je na sednici krajem juna zamenik predsednika odbora Strahinja Bulajić (DF) upitao kako je moguće da su dostavljene geološka i hidrogeološka karta, odnosno mape vezano za ovaj DPP bez ijedne legende.

Planerka Svetlana Jovanović je tada kazala da veruje da je u pitanju tehnička greška i da se često događa da se pri štampi nešto slično dogodi. Ona je tada obećala da će proveriti o čemu se radi i korigovati. To je juče i ispravljeno.

Poslanici bi danas trebalo da raspravljaju o predlogu ove odluke.