Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" - Žene na poslu funkcionišu kao i u porodici

(Branka Vidić)

Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad" je samostalna naučna institucija čija je osnovna delatnost naučnoistraživački i specijalistički rad u oblasti veterinarske medicine i u multidisciplinarnim istraživanjima u medicini, poljoprivredi i zaštiti životne sredine. Misija Instituta je da naučnoistraživačkim radom i transferom znanja u praksu odgovori svim zahtevima savremene veterinarskre medicine u skladu sa međunarodnim standardima. U području naučnoistraživačke delatnosti i procesa labaratorijskih i kliničkih ispitivanja Institut razvija strateške i operativne programe razvoja u oblasti zaštite zdravlja životinja, bezbednosti hrane životinjskog porekla uključujući i hranu za životinje, koji su zasnovani na međunarodnim propisima i standardima.

- Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad" je osnovan 1950. godine sa zadatkom da se na naučnoj osnovi bavi suzbijanjem zaraznih bolesti na području Vojvodine. To i danas sa velikim uspehom činimo. Delatnost Instituta je pod nadležnosti dva ministarstva - Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstva za poljoprivredu, Uprava za veterinu. Institut ostvaruje neposrednu saradnju sa organizacijama u oblasti stočarstva i drugim privrednim subjektima, vrši poslove iz oblasti zdravstvene zaštite domaćih životinja i integrisanim programima vezanim za bezbednost hrane, kaže profesor dr Branka Vidić, direktor Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad".

Kako je ustrojena organizaciona struktura Instituta, imate dva Zavoda sa 13 odeljenja i labaratorija?

- Današnju organizacionu strukturu Instituta čine dva Zavoda sa 13 odeljenja i labaratorija, Služba za pravne i opšte poslove sa odsekom za informatiku i bibliotečku delatnost i Služba za finansijsko-računovodstvene poslove. U Institutu je zaposleno 88 ljudi, od toga 33 istraživači, među kojima 14 doktora nauka i 13 magistara nauka. Kadrovi su osnovni resurs našeg Instituta i oni su ključ našeg uspeha i rada. Ovom prilikom bih htela da istaknem da to što danas Institut jeste, dugujemo našim prethodnicima. U Institutu su radili doajeni veterinarske struke i nauke prethodne Jugoslavije, koji su trasirali razvojni put Instituta. Ovo je poruka, ujedno i moralna obaveza i dug sadašnje generacije.

Kako se odvija vaš rad i poslovanje u oblasti zdravstvene zaštite životinja, labaratorijskim i kliničkim ispitivanjima?

- Mi se institucionalno ne finansiramo, odnosno indirektni smo korisnici sredstava iz budžeta.To znači da poslove iz naše delatnosti ostvarujemo preko projekata i ugovora sa resornim ministarstvima. Pored toga, naše usluge koristi preko 380 proizvodnih subjekata - farme, klanice, mlekare, fabrike mešane stočne hrane i dr. Pružanje usluga se ostvaruje putem ugovora ili inspekcijskih zahteva i zahteva vlasnika i držalaca životinja u domenu bezbednosti namirnica i zdravlja životinja, od preventive do lečenja. U Institutu se godišnje ispita preko 250.000 uzoraka, više od 450.000 analiza koje se odnose na mikrobiološka, hemijska, biohemijska, imunološka i druga ispitivanja. Mi smo na tržištu i na tržištu zarađujemo. Od onoga što zaradimo značajan deo ulažemo u školovanje i obrazovanje naših kadrova, nabavku opreme i unapređenje infrastrukture i ukupnog poslovanja. Od države očekujemo da jasno definiše strategiju u oblasti nauke i poljoprivrede, da bi pravovremeno definisali vlastitu strategiju, pravce i programe rada i razvoja.

Recite nam nešto više o vašoj naučnoistraživačkoj delatnosti?

- U ovom segmentu rada postigli smo zavidan uspeh. Realizovali smo 16 međunarodnih projekata, 68 nacionalnih, objavili preko 4000 radova, više monografija i publikacija. U poslednjih 15 godina Institut je bio koordinator naučnoistraživačkog rada u oblasti veterinarske medicine u Republici Srbiji. Trenutno radimo tri velika projekta tehnološkog razvoja Republike Srbije. Realizujemo i projekte od strateškog i regionalnog značaja za AP Vojvodinu, u saradnji sa Sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća AP Vojvodine. Od prošle godine naučnici Instituta uključeni su u projekte Evropske unije, FP 7 i COST projekte. Pored pomenutih projekata, istraživači realizuju i projekte koje finansira Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Upravu za veterinu, koji se odnose na ispitivanje prisustva određenih zaraznih bolesti, programe prevencije i kontrole zaraznih bolestri, zdravstvene ispravnosti hrane i hrane za životinje, u cilju očuvanja zdravog stočnog fonda i bezbedne hrane. Pored toga, imamo razvijenu saradnju sa brojnim institucijama iz inostranstva i učestvujemo u međunarodnim konferencijama, kongresima i seminarima.

U svom radu posebnu pažnju poklanjate standardima upravljanja kvalitetom i implementaciji relevantnih međunarodnih standarda?

- Sistem upravljanja kvalitetom i akreditaciju Zavoda za labaratorijska ispitivanja prema zahtevima međunarodnih standarda, Institut je uspostavio i sertifikovao 1998. godine. U nastojanju da stalno unapređujemo sistem upravljanja kvalitetom, a prateći promene u oblasti međunarodnih standarda iz ove oblasti, rukovodstvo Instituta se opredelilo da u 2001. godini izvrši usaglašavanje svog sistema kvaliteta prema procesnom modelu i akredituje Zavod za labaratorijska ispitivanja sa novim zahtevima međunarodnih standarda JUS ISO 9001:2001 i JUS ISO/IEC 17025:2001. Sertifikacija sistema upravljanja kvalitetom je izvršena maja 2002. godine, a akreditacija Zavoda za labaratorijska ispitivanja decembra 2003. godine. Standard ISO 17025 nam omogućuje kompatibilnost naših labaratorijskih ispitivanja sa ispitivanjima bilo gde u Evropskoj uniji. Shodno ovome, ovlašćeni smo za obavljanje ispitivanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i prerađevina u izvozu i uvozu. Razvoj stočarske proizvodnje i intenzivna međunarodna razmena zahteva obezbeđivanje visokog nivoa zdravstvene zaštite životinja i bezbednost hrane, jer se samo od zdravih životinja može obezbediti visok prirast, normalna reprodukcija i kvalitetni proizvodi, što pred veterinarsku struku i proizvođače hrane stavlja nove izazove. Zato danas za očuvanje zdravlja životinja visokospecijalizovani veterinarski kadrovi imaju prvorazredni značaj, u čemu nas podržavaju Ministarstvo za nauku i Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Šta kažu namere i planovi daljeg rada i razvoja?

- Želimo da postanemo lider u oblasti veterinarske medicine u Jugoistočnoj Evropi i da stalno održavamo i unapređujemo naučnoistraživački rad, status referentnih labaratorija i ukupni razvoj Instituta, standardizaciju i uvođenje novih metoda ispitivanja, kao i dobru kliničku i labaratorijsku praksu. Mi očekujemo, spremni smo, imamo kadrove i zadovoljavajuću opremu, da država u nama vidi dobrog i pouzdanog partnera koji je spreman da svoju delatnost obavlja na najbolji mogući način. Naš je cilj i da se više uključujemo u projekte Evropske unije, u regionalne projekte, da osavremenjavamo naše labaratorije i uvodimo nove metode ispitivanja, da sistem akreditacije stavimo na još viši nivo i da pored domaćeg sertifikata dobijemo i međunarodnu sertifikaciju.

Šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite žene u biznisu i na menadžerskim pozicijama?

- U poslu nikada nisam imala teškoća i problema zato što sam žena. Zabluda je da u veterini ima više muškaraca nego žena, već odavno je u ovom poslu više žena. U Evropi danas 70 odsto studenata veterine su žene. U svom radu sam uvek imala podršku porodice i uvek sam uspevala da uskladim svoje porodične obaveze i obaveze na poslu. Jeste da mi radni dan traje 16 sati, ali sve se uskladi i sve se stigne ako se dobro planira, napravi lista prioriteta. U radu, kao uostalom i u svemu u životu, treba biti umeren i ne treba preterivati, ali uvek treba biti istrajan i dosledan. Na poslu imam dobre i korektne saradnike i ja sam samo prva među jednakima. Sa njima se konsultujem i nikada sama ne donosim odluke, poštujem ih i uvažavam njihovo mišljenje. Sa ljudima lako uspostavljam neposrednu i otvorenu komunikaciju, i držim se dogovorenog. Ovo mi u značajnoj meri pomaže u radu, doprinosi kvalitetu odluka i postignutih rešenja.

- Kada se radi o ženama u poslu i na menadžerskim pozicijama, ja mislim da one drugačije rade. Žena, kao i u porodici, neće da bude lider, podržava timski rad, ona hoće da svi budu zadovoljni, bitni i podmireni. Ona hoće da bude sklad i mir, a njene kritike su dobronamerne i emotivne. Ja ovako radim, unošenje emocija u ovaj posao troši čoveka, a ljudi su ljudi. Muškarci žele da budu lideri, oni na vrhu, pa dosta praznog prostora, sve je njima podređeno i tu crpe snagu. Ženski i muški pristup rukovođenju je dosta različit, počev od porodice pa do firme.

RADNA BIOGRAFIJA

Branka Vidić je rođena 1952. godine u Bačkom Brestovcu. Fakultet veterinarske medicine u Beogradu završila je 1977. godine, gde je i magistrirala 1982. godine. Na ovom fakultetu je doktorirala 1989. godine. U Naučnom institutu za veterinarstvo "Novi Sad" zaposlila se 1977. godine. Branka kaže da je na Institutu već 32 godine, da je na to jako ponosna i da je to ispunjava. Direktor Instituta je postala 2001. godine. Objavila je preko 270 naučnih i stručnih radova, bila je odgovorni istraživač u 12 naučnoistraživačkih projekata, redovni član Akademije veterinarske medicine SVD, član je više naučnih i stručnih asocijacija, te Komisije za medicinu i Komisije za izbor u naučna zvanja u Ministarstvu nauke. Za vanrednog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, departman Veterinarske medicine, izabrana je 2004. godine. Za ukupan doprinos razvoju privrede Srbije dodeljena joj je nagrada "Menadžer godine" za 2007.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: izdavastvo@paunpress.com)