Putevi od pepela iz obrenovačke termoelektrane - cementare prerađuju novu sirovinu za građevinsku industriju

Pepeo iz termoelektrane "Nikola Tesla" državi vredi 12.000.000 EUR, koliko će TENT ove godine platiti na ime ekološke takse za generisanje i razvejavanje tog opasnog otpada. Obrenovačka termoelektrana je pronašla način da "izvadi" bar deo tog troška. Prve cisterne ispunjene pepelom prevezene su u "Lafarge" cementaru, gde će on biti prerađen u sirovinu za građevinsku industriju. "Lafarge" će do kraja godine otkupiti 50.000 tona pepela a cementara "Titan" je takođe postala TENT-ov kupac. Tako će biti rešen problem odlaganja ipak samo manjeg dela od 3.500.000 tona pepela koje nastaju sagorevanjem u pogonima "Nikole Tesle". Da ne ide u Beočin i Kosjerić, taj otpad bi mogao jedino da ostane na obrenovačkim deponijama, budući da postrojenja za skladištenje i preradu opasnog otpada u Srbiji i dalje nema.

TENT očekuje da će postepeno moći da isporučuju sve više pepela i da će narudžbine rasti. U perspektivi, u kupoprodaju bi se uključile sve termoelektrane i cementare. Ideja zvuči perspektivno ali, da bi dočekala procvat, još štošta mora da se uradi i mnogo toga na tržištu treba da se promeni. Termoelektrane bi morale da ugrade sistem sakupljanja, transporta i deponovanja koji omogućava dobijanje suvog pepela, kakav sada postoji samo u TENT-u B. Da bi koristile tolike količine pepela, cementare bi morale da modernizuju postrojenja. Ako će nekome da prodaju svu tu sirovinu, građevinska industrija bi morala da se "trgne iz kome". U protivnom, put na deponiju TENT-a ostaće jedan od malobrojnih koji su napravljeni od pepela do kojeg vodi.

– Novi sistem otpepeljivanja ćemo, verujem, u dogledno vreme ugraditi u sve pogone TENT-a. Prvi sistem smo napravili zahvaljujući donaciji iz Evrope od 28 mil EUR, sad nastavljamo da radimo sopstvenim sredstvima. Kad završimo, moći ćemo da ponudimo zaista velike količine pepela cementarama, pod uslovom da i one osavremene svoje kapacitete. Ispitivanja probnih količina u Beočinu su potvrdila da je naš suvi pepeo dobar materijal – rekli su u "Nikoli Tesli".

"Lafarge" je od TENT-a već kupovao mokri pepeo. Suvi ne samo da je, kao čistiji i ujednačeniji, jednostavniji za preradu i isplativiji za industrijsku eksploataciju, nego je i ekološki bezbedniji jer ga u Beočinu, mada se razvejava teže nego mokri, ne skladište na otvorenom.

– Ne plašimo se protesta ekoloških aktivista poput onih koji su izbijali zbog korišćenja starih guma kao goriva u cementarama. Ovaj sistem je apsolutno bezbedan po zdravlje i okolinu. Planiramo da mokri pepeo potpuno zamenimo suvim. Za sada smo kupili 50.000 tona ali, ako se građevinska industrija pokrene, širićemo kapacitete postrojenja za preradu pepela – naveli su u "Lafarge".

Ni oni ni TENT neće da govore o tome koliko košta pepeo kada se proda kao građevinski materijal, ali u "Nikoli Tesli" napominju da je novčani dobitak iz ovog posla sitnica u poređenju sa opterećenjem koje im na vrat navlači taksa za opasan otpad. Zato se nadaju da bi pepeo mogao biti kategorizovan kao industrijska sirovina i da bi se potom i ekološka nadoknada mogla smanjiti. Na njihovu žalost, taksa se plaća za emisiju pepela iz dimnjaka termoelektrane, što nije povezano s tim da li će on posle biti prodat za proizvodnju cementa. Mada će uskoro dovršiti pravilnik kojim će pepeo definisati kao moguću sirovinu, objašnjavaju u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, on neće moći da se prodaje ako ne zadovoljava izvesne standarde.

– Kada dostigne efikasnost filtera od 95%, TENT će plaćati manju nadoknadu. Sada im je nivo efikasnosti raznolik od postrojenja do postrojenja, ponegde visok, ponegde nizak. U tom pogledu je u Srbiji najviše napredovala termoelektrana "Morava". Pravilnikom ćemo propisati kvalitet pepela, to jest odrediti svojstva koja on mora pokazati da bi smeo biti upotrebljen u industriji. Za to je nužno izdvojiti ugljenu prašinu, jednu od supstanci koje se umešavaju u procesu proizvodnje u termoelektranama i koja je prava opasnost, ne pepeo sam po sebi. Takvu tehnologiju imaju u termoelektrani "Kostolac", ali u TENT-u, koliko znam, nemaju – rekao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra.

U TENT-u, međutim, navode da odgovarajući sistem imaju i da im taj uslov neće predstavljati nikakvu prepreku za realizaciju posla.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 17.02.2010.)