Petar Ulić, jedan od vlasnika i osnivača kompanije "Execom" - Ulaganje u pamet je dobra investicija

(Petar Ulić)

Novosadska softverska kompanija "Execom" osnovana je pre 15 godina, u prostoru od 19 kvadrata. Danas zapošljava blizu 50 stručnjaka, mahom mladih inženjera, i sarađuje s brojnim partnerima iz cele Evrope, ali i drugih kontinenata. Nedavno ih je konsultantsko-revizorska kompanija "Deloitte" rangirala kao 10. kompaniju u sektoru informacionih tehnologija u Centralnoj i Istočnoj Evropi po kriterijumu brzine rasta.

– Bavimo se razvojem softverskih rešenja i to, od 1999. godine, isključivo za strana tržišta. Glavni partneri su nam iz Holandije, Nemačke, Austrije, Francuske i Češke, a radili smo i u Rusiji, Ukrajini, Švajcarskoj, Engleskoj, Italiji i SAD – objašnjava u razgovoru za "Dnevnik" jedan od vlasnika i osnivača "Execom" Petar Ulić.

– Softverska industrija može se grubo podeliti u industriju gotovih proizvoda, kao što su softverski paketi, i namenskih proizvoda za konkretnog klijenta, s obzirom na to da velike kompanije imaju potrebe za sopstvenim softverskim rešenjima, čime se mi bavimo. Sarađujemo s velikim IT igračima u inostranstvu, naši direktni klijenti su velike IT kompanije, banke, osiguravajuća društva, pa i države. Trenutno radimo na projektu elektronske prodaje karata za fudbalsku ligu Holandije. Da bi se jedan takav projekat uspešno završio, potrebno je uvezati mnogo strana: fudbalski savez, klubove, stadione, Internet-prodavnicu, kao i one koji naplaćuju karte. "Execom" u ovom slučaju pokriva čitav deo posla koji se obavlja putem Interneta, do same naplate, koju radi druga specijalizovana kompanija. Do sada smo s partnerima razvijali najrazličitije vrste rešenja, od izdavanja određenih medicinskih isprava ili pasoša, do razvoja softvera za krvne analizatore na kineskom jeziku.

Koliko vam znači to što vas je "Deloitte" uvrstio na svoju listu najbrže rastućih IT kompanija?

– To je, za početak, lepo priznanje i dobra promocija firme, pogotovo ako se uzme u obzir ogromna konkurencija na tržištu. Rangirani smo na 10. mesto u Centralnoj Evropi isključivo na osnovu poslovnih rezultata u poslednjih pet godina, dok smo u regiji nazvanoj EMEA – Evropa, Bliski istok i Afrika, na 147. mestu. Skok posećenosti našeg veb-sajta se od objavljivanja liste meri stotinama puta. Pitanje je samo da li ta vidljivost donosi nove kvalitetne poslove, povećano interesovanje investitora i slično.

Koliko je srpska softverska i, uopšte, IT industrija konkurentna u svetu?

– Srpsko IT tržište je malo i nedovoljno razvijeno i, s nekoliko izutetaka, ne postoji ozbiljna podrška države. S druge strane, imamo dosta kvalitetnih firmi i dobrih inženjera, mladih ljudi koji mogu ispuniti sva očekivanja i završiti posao kako treba. Nismo ni posebno jeftina radna snaga, ali imamo prihvatljivu cenu radnog sata: to znači da nismo jeftiniji od softverskih kompanija iz Azije ili Afrike, ali nismo ni skupi kao zapadne kompanije. Naše prednosti su i u tome što smo u istoj smo vremenskoj zoni kao većina velikih evropskih zemalja, što imamo vrlo sličnu poslovnu kulturu, pogotovo ovde u Vojvodini, i što imamo i dobru govornu kultutru – mladi ljudi dobro govore engleski, ali i druge jezike. S druge strane, u poslednjih 15 godina ogroman problem je bio izaći iz zemlje i prodati svoj proizvod, imajući u obzir prepreke s vizama i ostalo. Naš najveći problem bio je negativan imidž naše zemlje, pogotovo u prvim kontaktima s partnerom.

Koliko država svojim ponašanjem pomaže, a koliko odmaže razvoju IT industrije u Srbiji?

– Ne mogu reći da država odmaže: administracija jeste komplikovana, ali to je tako oduvek i toga smo svi odavno svesni. No, moglo bi biti urađeno mnogo više na promociji i podsticanju rada i razvoja firmi, kao i na rešavanju problema "odliva mozgova". Problem je i u lošoj infrastrukturi jer ako nema brzog i lako dostupnog Interneta – nema ni kvalitetne komunikacije. Mislim da su potrebne i namenske subvencije u IT sektoru da bi se povećao broj zaposlenih. Rumunija je to, na primer, prepoznala i oslobađa IT kompanije poreza na plate na više godina za svakog čoveka kog zaposlite u IT sektoru. Problem nam predstavlja i nelojalna konkurencija – firme i pojedinci koji koriste besplatnu studentsku radnu snagu s fakulteta, čega su svi svesni već godinama i niko ništa ne radi povodom toga.

Posebna priča je prevaziđeni i veoma komplikovani Zakon o javnim nabavkama. Postoje firme u Srbiji koje su se specijalizovale za učestvovanje na tenderima i one kojima se uopšte ne isplati da ulažu u čitav taj proces. Za "Execom" su javni tenderi potpuno neinteresantni upravo zbog procedure koja je krajnje zahtevna i besmislena. Uslovi na tenderima su često takvi da se na njih može javiti tek jedna ili dve firme, što nama daje potpuno jasan signal da ne treba ni da pokušavamo da išta radimo na srpskom tržištu, iako imamo reference s najrazvijenijih svetskih tržišta. To nećemo ni pokušavati sve dok se Srbija ne oslobodi te birokratske matrice i ne bude spremna za normalan način poslovanja.

Najavljeno je otvaranje velikog IT parka u Inđiji, u saradnji s indijskim partnerima, ali su se čuli i glasovi da bi to moglo naštetiti domaćim kompanijama iz ovog sektora?

– Ne verujem da to može naškoditi domaćoj industriji, kao što nijedna investicija u pamet ne može biti loša. Naprotiv, investicije u ovoj oblasti donose vrlo konkretne koristi: reč je o čistoj tehnologiji bez nikakvog zagađenja. Drugo, mi izvozimo čistu pamet, ne poluproizvod ni gotov proizvod, a uvozimo pare koje će biti ovde potrošene. Takođe, sprečavamo odliv mozgova, a mlade ljude učimo da ovde rade po poslovnim pravilima koja važe u celom svetu. Čini mi se da sve ovo kod nas nije dovoljno prepoznato, čak u toj meri da, koliko je meni poznato, država nema nikakvu evidenciju o izvozu softvera i softverskih usluga.