Bečejac učestvuje na istorijskom projektu, izgradnji i radu na FAST-u, najvećem teleskopu na svetu

Jedan od najblistavijih umova u svetu astrofizike je Bečejac dr Marko Krčo (40), a njegov profesionalni uspeh, san je svakog mladog naučnika. Do najvišeg zvanja stigao je na američkim univerzitetima Kolgejt, gde je završio astronomiju i fiziku, i Kornel, na kojem je doktorirao.

Znanje i iskustvo koje je sticao kroz razne projekte tokom i posle studija "lansirali" su ga u sam vrh. Rad na radio-teleskopu u Aresibu u Portoriku, laboratoriji pri NASA-i i podučavanje na fakultetu obezbedili su mu mesto u istorijskom projektu, izgradnji i radu na FAST-u, najvećem teleskopu na svetu.

- Zvanični naziv moje pozicije na teleskopu glasi "FAST Senior Operations Scientist". Pošto ne možemo bukvalno da ga prevedemo, rekao bih da radim kao viši naučnik. Zadužen sam za vodeće naučne strateške projekte, ujedno pomažem i u radu na manjim projektima u smislu njihovog planiranja i sprovođenja na način kojim se najbolje iskorišćavaju prednosti teleskopa. Živim i radim u Pekingu u Kineskom nacionalnom astronomskom opservatorijumu pri Kineskoj akademiji nauka, takođe provodim dosta vremena na samom teleskopu u južnoj provinciji Guidžou. Prošle godine je teleskop pušten u rad i mi sada uveliko radimo na njegovom naučnom programu – kaže dr Krčo za Blic.

Ima mnogo fotografija FAST-a, ali je Krčo pokušao da ga opiše:

- Zamislite perfektnu, šuplju sferu sa prečnikom od 600 metara. Onda presecite tu sferu, malo ispod sredine, tako da vam ostane činija sa prečnikom od 500 metara. Onda izdubite dolinu između pet planina sa taman dovoljlno prostora da na tom mestu činiju položite. Ta činija onda fokusira radio talase (što je u stvari samo svetlost na dugačkim talasnim dužinama) na jednu tačku u sred činije, ali otprilike 150 metara uvis. Na toj tački postavite instrument koji će da primi i snimi tu fokusiranu svetlost. A taj instrument teži 30 tona i visi na kablovima sa visokih tornjeva na sporednim planinama.

Slobodno vreme ispunjeno mu je radom na više naučnih projekata. Ipak, trenutno najviše strasti odlazi na projekat koji se zove HIFAST koji je deo većeg, strateškog projekta CRAFTS.

- Reč je o mapi celog neba na svim talasnim frekvencijama koje su sada dostupne teleskopu, dok HIFAST pokriva te frekvencije na kojima je vidljiv atomski vodonik u našoj galaksiji - pojašnjava Marko Krčo.