Srbija će morati da ujednači akcize na jaka alkoholna pića

U Srbiji je akciza na rakiju od šljive 94 dinara na 700 mililitara, dok na alkohol od žitarica, poput viskija, iznosi 241 dinara istom pakovanju, a njihovo izjednačavanje je jedna od obaveza na putu Srbije ka EU kroz pregovore o poglavlju 16, koje se odnosi na oporezivanje.

Na onlajn konferenciji "Ekonomske teme u procesu evropskih integracija Srbije" u organizaciji Centra za evropske politike, Jelena Rančić iz NALED-a, koordinatorka radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 16, rekla je da to poglavlje u pregovorima sa EU još nije otvoreno, s ozbirom na ocenu Evropske komsije da Srbija nije ostvarila ključni kriterijum koji se odnosi na ujednačavanje akcize na jaka alkoholna pića.

- Ključna prepreka za otvaranje ovog poglavlja zbog čega EK nije dala zeleno svetlo je to što osnovno merilo da se eliminiše fiskalna diskriminacija proizvođača jakih alkoholnih pića nije ispunjeno - rekla je Rančić.

Navela je da prihodi od akciza čine 13% ukupnih javnih prihoda u Srbiji i da će Srbija ulaskom u EU morati da uvede i akcize na prirodni gas, ugalj i koks, dok će akciza na duvanske proizvode biti znatno povećana.

Direktiva EU o akcizama propisuje minimalnu akcizu, ali zemlje članice zadržavaju pravo da uvedu veće akcize od minimalne, objasnila je Rančić.

Rančić je rekla da je Zakon o PDV u Srbiji u velikoj meri usaglašen sa direktivom EU i pre nego što postanemo članica Unije neće biti neophodne neke značajnije promene u funkcionisanju PDV-a, a da će se na listi proizvoda i usluga u PDV sistemu po višoj stopi ulaskom u Uniju naći i gas, toplotna energije i kupovina prve nekrentine.

Učesnici onlajn konferencije ukazali su na značaj izveštavanja medija o ekonomskim temama na putu Srbije ka EU, a za koje kažu da se direktno odnose na proizvođače i građane, poput zaštite potrošača i javnog zdravlja, konkurencije i slobode pružanja usluga.

Dušan Protić iz Centra za evropske politike, koordinator radnih grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 1 koje se odnosi na slobodno kretanje robe, poglavlje 3 koje se tiče slobode pružanja usluga i poglavlje 28 - zaštita potrošača i zaštita zdravlja, kaže da u Srbiji među nevladinim organizacijama nema dovoljno aktera koji se bave određenim pitanjima važnim za same proizvođače i građane i da se o tome mora više govoriti u javnosti.

Slobodan Krstović iz NALED-a, koordinator radne grupe za poglavlje 8 koje se odnosi na konkurenciju kaže da je to poglavlje, uz poglavlje koje se odnosi na zaštitu životne sredine, jedno od nakompleksnijih poglavlja, i da predstoji niz godina strukturnih reformi naročito u delu koji se odnosi na javna preduzeća.

Kaže da novi zakon o kontroli državne pomoći treba da omogući operativnu nezavisnost Komisije za dodelu državne pomoći, a da će se po formiranju nove Vlade raditi na izradi novog zakona o zaštiti konkrencije.

Krstović navodi da su sve to teme koje u vreme pandemije virusa korona dobijaju dodatni značaj i dodaje da su različite države izašle sa merama pomoći privredi u takvim uslovima.

Očekuje se, kaže Krstović, da se podrška privredi nastavi u narednom periodu.