"Elektromreža Srbije" potpisuje trojni memorandum s crnogorskim "Prenosom" i italijanskom "Ternom" za gradnju novog 400 kilovoltnog kabla

Potpisivanje sporazuma Italije i Crne Gore o izgradnji podvodnog kabla od Tivta do Peskare vrednog 720 mil EUR, trebalo bi da bude korak bliže realizaciji potpisanog energetskog sporazuma Srbije i Italije, koji predviđa gradnju hidroelektrana kapaciteta oko 600 megavata i vetroparkova od oko 500 megavata.

Preduslov da struja proizvedena u Srbiji stigne do Italije je upravo gradnja podvodnog interkonektivnog kabla jednosmerne struje, kapaciteta 1.000 megavata koji bi prema prvim projekcijama trebalo da bude završen do 2013. godine.

Kako stvari stoje, gradiće ga italijanska kompanija "Terna" u saradnji sa "Prenosom", koji je prošle godine izdvojen iz sastava Elektroprivrede Crne Gore.

Da bi kilovat-sati zelene struje, dobijene iz obnovljivih izvora iz Srbije stigli u Crnu Goru, Javno preduzeće "Elektromreža Srbije" uskoro bi trebalo da potpiše trojni memorandum s crnogorskim "Prenosom" i italijanskom "Ternom" za gradnju novog 400 kilovoltnog kabla. Polazna tačka novog dalekovoda, kako se saznaje u EMS-u, bila bi u Bajinoj Bašti što bi u budućnosti sa novom 400 kilovoltnom vezom sa Rumunijom ojačalo prenos struje iz Srbije ka istoku i zapadu Evrope.

Dogovor italijanskog i crnogorskog premijera Silvija Berluskonija i Mila Đukanovića trebalo bi da bude dodatna potvrda da će stanovnici Apeninskog poluostrva i definitivno startovati s gradnjom elektrana u Srbiji. Tim sporazumom predviđena je gradnja deset manjih hidroelektrana na Ibru snage od po sedam do devet megavata, a na srednjoj Drini tri ukupne snage 365 megavata, kažu u Ministarstvu energetike. Razmatraće se i gradnja HE "Kupinovo" na Savi od 140 megavata.

Ceo posao trebalo bi da obezbedi povezivanje operatera za prenos električne energije, kako bi se ostvarila integracija srpske nacionalne elektroenergetske mreže sa evropskom.

U resornom ministarstvu dodaju da se uveliko radi na analizi projekata na Ibru i Drini, a u narednom periodu biće preciziran tempo gradnje elektrana.

Ističući značaj te investicije, Vuk Hamović, predsednik EFT –kompanije koja je najveći trgovac strujom u jugoistočnoj Evropi, potvrđuje da je bio zainteresovan da sufinansira gradnju podmorskog kabla, ali da mu to niko nije ponudio.

Hamović kaže da Italija, kao veliki uvoznik energije, ima interesa da podvodni kabl što pre bude postavljen, a koliko mu je poznato italijanski investitor je obezbedio potreban novac i to ne samo za kabl sa pratećom opremom, već i za povećanje kapaciteta crnogorskog prenosnog sistema.

Najavljeno je da će "Prenos" i "Terna" finansirati i gradnju dalekovodaprema Srbiji i Bosni i Hercegovini, kako bi se oko Crne Gore formiraoenergetski prsten koji bi u potpunosti stabilizovao elektromrežu te zemlje.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" 10.2.10.)