Direktori škola traže trajnu fotelju

Nedavno osnovano Društvo direktora škola, u kojem je za sada četrdesetak čelnih ljudi osnovnih i srednjih škola Moravičkog okruga, skrenulo je pažnju javnosti svojim predlogom da se "sadašnja zakonski nejasna pozicija direktora škola promeni", budući da su oni "praktično jedini radnici osnovnih i srednjih škola koji rade na određeno, pa posle isteka mandata mogu ostati bez posla".

– Polazeći od toga da smo u školama samo "prvi među jednakima", mi samo želimo da skrenemo pažnju da zaslužujemo bolji položaj. U postojećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđen je ispit i obuka za direktora. Mi hoćemo da polažemo ispit, da pređemo obuku, ali i da pod određenim procedurama direktori ostanu na toj funkciji do kraja svoje profesionalne karijere – objašnjava Ivan Ružičić, predsednik upravnog odbora novoosnovanog Društva.

Inače, prema novom zakonu, izabrani direktor koji nema položen ispit dužan je da ga položi u roku odgodinu dana od dana stupanja na dužnost, a ukoliko to ne učini, moraće da ustane iz direktorske fotelje. Svi oni koji su izabrani pre 11. septembra prošle godine, odnosno prestupanja na snagu novog zakona, imaće rok od dve godine od objavljivanja pravilnika o obuci i ispitu, čija je izrada u toku, da polože ispit.

Na komentar da će to izazvati lavinu kritika da žele zauvek da prigrabe funkciju, sagovornik "Politike" odgovara da u ovom zahtevu ne vidi ništa sporno – ako se već obučavaju za rukovodioce, ne krše zakon i ne prave finansijske prekršaje. I materijalna nadoknada koja se dobija za taj posao nije velika, kaže Ružičić, plata je viša za 20 odsto, bez obzira na to da li škola ima 40 ili 16 odeljenja. On poredi kovertu direktora sa 20 godina staža i profesora sa 30 godina staža i razrednim starešinstvom: u prvom slučaju plata je oko 48.000 dinara, a u drugom između 40.000 i 44.000 dinara.

Ružičić, koji je i direktor Gimnazije u Čačku, kaže da direktori ne beže od izborne procedure. Inače, mandat prvog čoveka škole traje četiri godine, a on na to mesto može biti biran neograničeno.

– Ako treba, naše kolege mogu i svake četiri godine da glasaju o nama. Oni najbolje znaju da li je neko za tu funkciju ili nije – smatra sagovornik "Politike".

Prema njegovim rečima, iako sindikati traže da se direktorima ne čuvaju radna mesta, oni ipak rade odgovoran posao, velika većina je nosila dnevnik u rukama pre nego što su izabrani za direktore i trebalo bi da bar sa te strane budu zaštićeni jer ne žele da napuste prosvetu.

Miodrag Skrobonja iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da je stav članstva po tom pitanju podeljen, ali da je činjenica da je taj deo zakona ipak neophodno promeniti.

– Taj zahtev je potpuno opravdan, status direktora nije dobro rešen, trenutno je čak i protivustavan. Jer, direktor zasniva radni odnos na period od četiri godine, a za to vreme treba da mu miruje radni odnos na radnommestu sa koga je izabran za direktora ustanove. Dakle, direktorima dva radna odnosa, što nije u skladu sa ustavom – objašnjava Skrobonja.

On dodaje da on lično ne bi imao ništa protiv da direktor bude profesionalac ukoliko se sprovede obuka na pravi način. Međutim, ukazuje sagovornik "Politike", pravilnik koji bi trebalo da precizno definiše program obuke i način polaganja ispita Ministarstvo još nije donelo, iako uskoro ističe šestomesečni rok od dana kada je novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja stupio na snagu.

Iskustvo Slovenije

U Sloveniji je još sredinom devedesetih osnovana Škola za direktore, koja je obavezna za sve one koji žele da vode bilo koju vaspitno-obrazovnu instituciju. Pre nego što dobiju licencu, tokom godinu dana, direktori osim menadžerskih veština uče i o usavršavanju nastavnika, uvođenju inovacija u nastavi… Kako je na nedavnoj konferenciji o demokratskom upravljanju školama objasnio dr Branko Slivar iz Zavoda za školstvo, direktori u slovenačkim školama imaju obavezu da prisustvuju času i daju kolegama savete kako da bolje izvode čas, što izaziva brojna negodovanja, poput – kako profesor engleskog može da daje primedbu matematičaru…