Novim oružjem protiv raka - tim dr Bogdana Maglića u Hjustonu predstavio novi metod za rano otkrivanje kancera

(Bogdan Maglić)

Američki naučnik srpskog porekla dr Bogdan Maglić predstavio je u utorak, na Svetskom kongresu o nanomedicini u Hjustonu, primenu dijagnostičke sonde onkosenzora u ranom otkrivanju raka. Za ovaj rad se, u saopštenju koje je stiglo iz Maglićevog tima, kaže da je revolucionaran i da njegov onkosenzor na potpuno nov i jednostavan način otkriva maligne ćelije u samom začetku.

Tim fizičara, biologa i lekara, na čijem čelu je Maglić, ovu bezbolnu metodu otkrivanja raka bez operacije, primenjuje ubrizgavanjem intravenske tečnosti i biopsijom otkriva maligne ćelije.

- Preciznost je neuporedivo veća od postojećih tzv. imidžera. Oni imaju neprihvatljiv procenat pogrešnih dijagnoza u razlikovanju zdravih i malignih tkiva. Međutim, onkosenzor ima preciznost od 98%, što je bolji rezultat i od hirurške biopsije - kaže se u saopštenju koje je Maglić poslao medijima.

- Onkosenzor postavlja dijagnozu "bombardovanjem" DNK nukleotida i tkiva razlikujući prisustvo kiseonika u malignom i zdravom tkivu. Hipoksični kancerogeni tumori sadrže 50 do 90 odsto manje kiseonika nego zdravo tkivo. Uređaj otkriva razliku u koncentraciji kiseonika između malignog i zdravog tkiva i samim tim otkriva rak.

Ovaj metod i patentirana sonda onkosenzor razvijeni su u saradnji kalifornijske kompanije za nauku i inženjerstvo "Kalsek", u kojoj je Maglić zaposlen, i Fakulteta kalifornijskog univerziteta za medicinu u Irvajnu. Sledeća faza istraživanja je njegova primena u lečenju malignih tumora.

Ovim metodom, tvrde njegovi autori, moći će da se otkrivaju u ranoj fazi i potencijalni moždani udar, Alchajmerova bolest i kardiovaskularna oboljenja, koja takođe počivaju na nedostatku kiseonika. U naučnom timu, osim Amerikanaca, radi i nekoliko srpskih istraživača, među kojima su Aleksandar Šuvaković i Ana Radović.

NISU OBAVEŠTENI

U saopštenju se kaže i da je dr Maglić "tokom rada na ovom svetski značajnom projektu imao stalne konsultacije sa kolegama iz Srpske akademije nauka i umetnosti". Od čelnih ljudi Akademije čuli smo, međutim, da to nije istina.

- Maglić jeste naš inostrani član, ali sa ovim radom nemamo ništa. O njemu ćemo moći da govorimo kada ga budemo videli u relevantnom naučnom časopisu, jer je to jedino merilo da je reč o ozbiljnom radu - rečeno nam je u SANU.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 10.2.10)