Naknada za prevoz, velika muka privrednika - Ministarstvo finansija sada demantuje sebe, kažu u Računovodstvenoj komori

Plaćanje naknade za prevoz zaposlenih više od godinu dana muči privrednike i računovođe. Da li je i po kom osnovu zaposlenom moguće isplatiti naknadu? Šta je potrebno od dokumentacije da bi se isplata "pravdala"? Da li oni koji dolaze na posao pešice ili biciklom imaju pravo na naknadu? I na kraju, kako se plaća porez na ovu isplatu?

Činilo se da su stvari jasnije nakon poslednjeg mišljenja koje je Ministarstvo finansija objavilo 3. juna i koje prema tumačenju Računovodstvene komore Srbije više ne navodi da je potrebno da imate račun za prevoz da bi zaposleni mogao ostvariti naknadu. Stručno tumačenje Račnovodstvene komore Srbije, podržali su, istim tumačenjem Savez sindikata Beograda i Sindikat pravosuđa.

Ipak, Ministarstvo se ponovo obratilo javnosti istakavši da će zaposleni i dalje morati poslodavcima da dostavljaju račune ukoliko žele da im bude isplaćena naknada za prevoz.

Računovodstvena komora Srbije ostaje u celosti pri ranijem tumačenju stručnog mišljenja od 3. juna, rečeno je za eKapiju iz Komore.

- Žao nam je ako Ministarstvo finansija demantuje sebe, ali to onda znači da treba da povuče ovo mišljenje. Ono, naime, nedvosmisleno sadrži navode iz kojih se izvode zaključci u skladu sa zakonima na koje se poziva i na osnovu navoda i obrazloženja u mišljenju, u definiciji, šta je "dokumentovana računovodstvena isprava" u skladu sa prethodno navedenim zakonima u mišljenju, a to je, da je tačna i da nedvosmisleno prikazuje osnov poslovne promene, bez navođenja npr. markica, računa za gorivo i slično - kaže za eKapiju Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Ona dodaje da je mišljenje od 3. juna jasno i nije dopuna prethodnom mišljenju, koje je navodilo potrebu dokumentovanja naknade markicama za prevoz ili računima za gorivo.

Naša sagovornica ističe da je, ne bi li se stručno zaključivalo u vezi sa dokumentovanjem nakande za prevoz, potrebno ispravno tumačiti sve odredbe u četiri zakona koje se tiču ovog troška, odnosno prava zaposlenog na nakandu za prevoz. To su navedeni zakoni u mišljenju, Zakon o radu, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o računovodstvu i Zakon o porezu na dohodak građana, kao i navodi u mišljenju Ministarstva finansija od 3. juna.

- Dakle, ostajemo pri stavu da je u skladu sa najnovijim mišljenjem Ministarstva finansija i četiri zakona na koje se poziva u mišljenju, dokumentovana računovodstvena isprava, za računovodstveno evidentiranje i poreski aspekt, odluka poslodavca, (da zaspoleni ima pravo na naknadu za prevoz u skladu sa Zakonom o radu i u kom iznosu), isplatni nalog kroz blaganički dnevnik ili putem Izvoda tekućeg računa, kao dokaz da je naknada isplaćena zaposlenom - objašnjava Snežana Mitrović i podvlači da ovaj stručan zaključak Računovodstvene komore Srbije proizilazi iz validnih propisanih odredbi u zakonima na koje se poziva mišljenje Ministarstva finansija i na osnovu sadržaja mišljenja tog ministarstva od 3. juna 2020. godine.

Naša sagovornica, ranije je za RTS istakla i da pravo na naknadu imaju svi zaposleni.

- Svi zaposleni imaju pravo na tu naknadu, bez obzira na koji način dolaze na posao - da li autobusom, sopstvenim vozilom, sa komšijom ili peške - imaju pravo na tu naknadu - rekla je ranije Mitrović.

Napominje da poslodavac, ipak, može da traži aktom da priznaje i traži da se donesu računi, ili da javnom prevozniku uplati karte.

- Ali mišljenje potvrđuje da zaposleni ne mogu biti diskriminisani, posebno u unutrašnjosti gde radnici organizovano dolaze, a nisu mogli da obezbede karte - rekla je Mitrovićeva.

Dodaje da je važan je i poreski aspekt isplate ove naknade.

- Ako je isplaćeni iznos naknade za prevoz zaposlenom veći od 3.988 dinara, na tu razliku preko neoporezivog iznosa (koji od 1. februara 2020. godine iznosi 3.988 dinara), postoji obaveza da se obračuna i plati porez na zarade 10% - ističe ona.