Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
DRAKULIĆ: Kriza će biti mnogo teža nego što govore
Komentari
(Foto: YouTube/screenshot)
Na pitanje šta nas čeka na jesen i sledeće godine, Drakulić kaže da je teško reći, ali da "misli da će sve biti mnogo lošije nego što se priča".
- Kriza je ogromna svuda u svetu. Korona kreće ponovo ne samo kod nas, nego se svuda ponovo vraća, ogroman broj ljudi u svetu je otpušten… a kod nas ispada da imamo više zaposlenih nego pre korone. Nikad nisam mnogo verovao u tu statistiku. Dubinu krize u Srbiji videćemo tek krajem godine. Mislim da ona neće biti tako kratka kao što je rečeno i da taj pad pa oporavak neće imati oblik slova "V", tj. da neće doći do brzog rasta. Po meni, biće to u obliku slova "U", i to širokog slova "U". Neke grane industrije oporavak očekuju tek 2023, poput avioindustrije, turizma, hotelijerstva… Engleska će imati pad BDP-a ove godine 11-14%, što je strašno. U Evropi se isto očekuje dvocifreni pad - ocenjuje Drakulić.
On dodaje da moramo da rešimo problem samoodržanja, ako se opet desi neki sličan slučaj poput korone, ili ako se korona vrati posle dve godine.
- Država je uradila maksimum u okviru para koje ima. A ovo je period kada država ne sme da štedi. Što više firmi propadne, biće sve teže da se oporavimo. Tri minimalca i moratorijum na kredite – to je bila jedina konkretna pomoć. Minimalcima su rešili primanja za milion ljudi, koliko je za to bilo prijavljeno, a porezi moraju da se plate u naredna 24 meseca.
Drakulić je istakao da se plaši kako će javna preduzeća da izvršavaju obaveze u narednom periodu.
- Tu može da bude problema, u kašnjenju plaćanja, u neplaćanju... EPS je kasnio prošlog meseca 12 dana sa plaćanjem za obavezu koju su imali prema nama, pošto mi proizvodimo i struju. Mi smo svoju obavezu prema EPS-u u roku platili, u dan i posle morali da tražimo da nam se plati. Oni su to izvršili, ali sa zakašnjenjem, ne znam kako će to ubuduće da ide. idite i da su budžeti lokalnih zajednica značajno smanjeni – to znači da se postavlja pitanje naplate prema preduzećima koje obavljaju radove za sve investicije koje su predviđene na lokalu. Da li će to biti plaćeno, kada… To je bitno, jer vi ako zaustavite plaćanje, zaustavljaju se i radovi, onda nema rezultata i sve staje. - kaže Drakulić.
Dodaje i da privatnici neće imati mnogo vajde od izdavanja korporativnih obveznica, jer će ovaj mehanizam uglavnom služiti da se upumpaju pare u velika državna i javna preduzeća.
- Ovde imamo veliki problem sa avioindustrijom, sa Er Srbijom, u koju će morati da se upumpa dosta para. Jedan od razloga zašto se govorilo o korporativnim obveznicama jeste upravo to – te pare će uglavnom da odu velikim javnim preduzećima, poput Železnice, ili u Er Srbiju. Nažalost, mislim da će privatni sektor malo vajde da ima od toga. Imamo danas dobrih kompanija koje bi kroz korporativne obveznice mogle da se još više razviju. To je i svrha – gro tih para je trebalo da ode zdravim srpskim firmama koje imaju plan daljeg razvoja. E sad, postavlja se pitanje – šta posle korone? Tu je najvažnije da privrednici, poput nas iz "Privrednika", sednu sa Vladom i da se napravi neka strategija - kaže Drakulić.
On smatra da će država će morati da napravi novi paket mera, "ako se ovako nastavi".
- Taj paket koji će morati da bude barem na nivou ovog prethodnog. I nemojmo da pričamo o nekih 5 mlrd EUR, treba da vidimo šta je država dala iz svojih para. A dala je 750 miliona za minimalce i 620 miliona za isplatu po 100 EUR građanima. Sve ostalo je na bankama. Postoji taj garancijski fond na nivou od 600 miliona, ali tu je rizik države relativno mali, jer su banke uglavnom reprogramirale dugove, i to dobrim firmama. Realnost je to da je država mogla da izvuče oko 1,4 milijarde svojih para, i da je to – to. Ali onda ne znam otkud to zaduženje od 7 milijardi o kome pričaju da je neophodno - navodi Drakulić za Novu.
Napominje da Privrednik želi da razgovara sa državom o tome "šta dalje".
- Krajnje je vreme, i mi to zaslužujemo. Ako se država ne okrene domaćoj privredi, nema od te priče ništa. Možemo mi da dovodimo strane investitore, ali sada smo videli – strani investitori su prvi počeli da otpuštaju radnike, a pritom su dobili subvencije - rekao je Drakulić.
On je dodao i da se domaći privrednici plaše odnosa koji država ima pre njima.
- Država neće da razgovara sa nama. Jesmo li mi neprijatelji ove države? Mi zapošljavamo hiljade radnika, pa valjda treba onda korektno da se ponašaju prema nama - kazao je Drakulić.
Tagovi:
Zoran Drakulić
pandemija Covid 19
koronavirus
virus korona
državne subvencije
mere države
ekonomska kriza
državni minimalci
moratorijum na kredite
korporativne obveznice
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.