Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Čak 94% privrednika imalo ozbiljne finansijske teškoće u poslovanju tokom krize - Nezahvalno predviđati dalja očekivanja

Izvor: eKapija

Sreda, 24.06.2020.

15:41

Komentari

Podeli

(Foto: Pixabay.com/geralt)

Čak 94% privrednika imalo je ozbiljne teškoće u poslovanju, sa finansijskog aspekta, a u potpunosti su bez prihoda ostali brojni privrednici u sektorima turizma i ugostiteljstva, pokazala je anketa, koju je Unija poslodavaca Srbije (UPS) sprovela uz tehničku podršku Međunarodne organizacije rada (MOR) i u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

U proceni uticaja pandemije COVID-19 na aktivnosti preduzeća u Srbiji učestvovala su 462 preduzeća, od čega je njih 400 u potpunosti popunilo anketu.

- Anketiranje je organizovano od 7. do 30. aprila 2020. godine i tada su učesnici rekli da očekuju oporavak u naredna tri meseca, ali je danas jasno da je nezahvalno i teško predvideti očekivanja – rekao je Pavle Medić iz Centra za visoke-ekonomske studije, na onlajn konferenciji za novinare.

Jovan Protić, predstavnik ILO (Međunarodne organizacije rada) rekao je da je ova anketa važna za širu analizu o uticaju covid-19 na privredu, a ta studija, koja će biti dostupna za desetak dana, posebno će se baviti zaposlenošću.

- Rezultati ankete će biti integrisane u izveštaj, koji će poslužiti da se oceni situacija i da se definišu preporuke – dodala je Jelena Ćirković, ispred EBRD.

Šta je pokazalo istraživanje?

Rezultati su pokazali da je više od 80% preduzeća uspelo da funkcioniše tokom krize, od čega polovina u potpunosti, bilo u prostorijama preduzeća ili uz pomoć rada na daljinu. Iako je samo oko 40% imalo plan za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja, 90% je izvršilo određena prilagođavanja kako bi, koliko je moguće, ublažilo negativne posledice. Skoro četvrtina preduzeća koja zapošljavaju do deset zaposlenih nije uopšte mogla da radi.

Preduzeća sa više od 250 zaposlenih su najuspešnije prilagodila svoje aktivnosti uslovima krize, pa je njih 62% poslovalo gotovo bez ikakvih smetnji, od čega polovina u svojim prostorijama, a kod polovine su zaposleni radili od kuće.

Najveći deo preduzeća koji je prestao sa radom dolazi iz ugostiteljskog sektora. Oko 72% ovih preduzeća je bilo zatvoreno tokom krize.

Tekstilna industrija u celom svetu je pretrpela težak udarac, a Srbija tu nije bila izuzetak. Glavna prepreka za rad tekstilne industrije je bilo prekidanje lanca snabdevanja - nisu mogli da nabavljaju robu, niti da prodaju svoje proizvode zbog pada potražnje.

Promet nekretnina je uglavnom patio zbog ograničenja kretanja nametnutog policijskim časom. Štaviše, socijalno distanciranje je ovim preduzećima otežalo stupanje u kontakt sa klijentima. Sve u svemu, došlo je do smanjenja potražnje što je dovelo do situacije gde je 35% ovih preduzeća privremeno prestalo sa radom.

Jedno od pet preduzeća u maloprodaji je obustavilo rad, gde su to verovatno bila ona sa radnjama lociranim u tržnim centrima i sličnim objektima koji su bili zatvoreni tokom vanrednog stanja i/ili ona koja nisu mogla da pređu na prodaju preko interneta.

Sektor transporta je morao da se prilagodi ne samo policijskom času i činjenici da je javni i međugradski saobraćaj bio zabranjen, već i celokupnom nižem nivou ekonomske aktivnosti.

Sa druge strane, polovina proizvođača prehrambenih proizvoda je uspela da tokom krize posluje u punom obimu i to u svojim prostorijama.

Prelazak na rad na daljinu je predstavljao adekvatnu opciju za preduzeća u sektoru informacionih tehonologija i telekomunikacija (52%), kao i ona u sektoru finansija i osiguranja.

Mnoga preduzeća organizovala rad na daljinu (Foto: Pixabay.com/Bartek Zakrzewski)

Otprilike 9 od 10 preduzeća je izjavilo da su unela neke promene u modelu poslovanja kako bi ublažila potencijalne posledice pandemije. Preduzeća sa više od 250 zaposlenih su se pokazala kao najprilagodljivija.

Ipak, naročito pogođeni sektori poput ugostiteljstva i transporta/transportne opreme su pokazali nešto niži nivo fleksibilnosti, pa tako u prvom 17%, a u drugom 25% preduzeća nije unelo nikakve promene u svom poslovanju.

Čini se da su za krizu najbolje bili pripremljeni sektori prometa nekretnina, maloprodaje, električne i elektronske opreme, hemije i nemetala, kao i prehrambena industrija, pošto je polovina preduzeća koja posluju u njima prijavila da je usvojila plan za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja.

Ako govorimo o finansiranju oporavka poslovanja, oko pola anketiranih srpskih preduzeća nema pristup potrebnim finansijskim resursima, dok ga oko polovine ima.

Preduzeća u sektorima prometa nekretnina i ugostiteljstva će imati najviše finansijskih problema da prevaziđu posledice krize. Naime, 82% agencija za nekretnine je izjavilo da nemaju ni interne ni eksterne izvore iz kojih bi finansirale svoj oporavak, dok je 65% hotela i restorana izjavilo to isto.

Osim ova dva, jedini sektor gde je broj preduzeća u problemima veći od onih koji nisu u njima je sektor finansija i osiguranja.

Uopšteno govoreći, kriza nije poštedela nijedan sektor, pošto se u svim slučajevima bar 30% do 40% preduzeća suočava sa popriličnim pretnjama po likvidnost.

Oko 9% preduzeća je otpustilo zaposlene zbog krize prouzrokovane virusom COVID-19. Blizu dve trećine tih preduzeća je otpustilo do 10% svoje radne snage, verovatno zbog kriterijuma za državne subvencije. Pored toga, oko 8% preduzeća planira da otpusti zaposlene tokom sledećeg kvartala. Najveći broj otpuštanja (planiranih ili realizovanih) nalazimo u ugostiteljstvu, transportu i IT sektoru i telekomunikacijama.

Hoteli i automobilska industrija u velikim problemima

Pavle Medić je naveo da je građevinarstvo među najmanje pogođenim sektorima, ali da će proleće sledeće godine biti važno za ovu oblast, kada će se videti kako teče ekonomski oporavak.

- Budućnost hotela je pod pitanjem, posebno kada govorimo o prihodima koji se zasnivaju na konferencijama, jer je situacija pokazala da ih je moguće organizovati i onlajn, uz mnogo manje troškove - naveo je.

I automobilsku industriju je označio kao onu koja će se suočiti sa ozbiljnim problemima, jer je došlo do smanjena likvidnosti u celom sektoru, a pukao je lanac vrednosti.

U turističkim agencijama veliki broj otkaza (Foto: George Rudy/shutterstock.com)

YUTA nezadovoljna, tražiće rešenja i u novoj Vladi

Aleksandar Seničić, direktor udruženja turističkih agencija YUTA naglasio je da vlada veliko nezadovoljstvo u najvećem delu turističke industrije, zbog slabe podrške u ovoj situaciji, pre svega države, ali i medija.

Napomenuo je da je trećina hotela zatvorena, a da su fiksni troškovi, odnosno davanja koja se izdvajau za državu, nesmanjeni.

- Problem imaju i rent a car servisi, koji su izuzetno kvalitetni, a koji beleže slabu tražnju. Za turističke agencije takođe nije nađeno trajno rešenje. Već 35% radnika je ostalo bez posla, a procenat ide ka 60% - naveo je.

Seničić je rekao i da će o ovome razgovarati sa novom Vladom, kada bude formirana, posebno naglasivši da krediti koji se nude nisu rešenje, jer "to nije pomoć, pošto mora da se vrati".

- Problem sa kreditima komercijalnih banaka je što većina malih i mikro preduzeća ne mogu da ispuni uslove. Takođe, naš sektor je označen kao najrizičniji, a ni nema dovoljno sredstava – ističe director YUTE, dodajući da su se "osiguravajuće kuće izvukle iz priče".

Aleksandra Kekić

Preuzmite PDF dokument

Firme:

Unija poslodavaca Srbije Beograd

Međunarodna organizacija rada Beograd

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj Beograd

Tagovi:

Udruženje turističkih agencija YUTA

uticaj pandemije COVID 19 na aktivnosti preduzeća u Srbiji

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.