Ratari beže od pšenice - startovale pripreme za predstojeću prolećnu setvu

Pripreme za predstojeću prolećnu setvu već su počele, a pred paorima je posao na površini od oko dva miliona hektara. Najveće površine, čak oko 1,3 miliona hektara, namenjene su kukuruzu, dok će suncokretom biti zasejano između 150.000 i 180.000 hektara, sojom između 130.000 i 150.000 ha i do 70.000 ha šećernom repom.

Koliko će površina biti zasejano industrijskim kulturama zavisiće i od ugovora koje s poljoprivrednicima budu sklopile industrije ulja, šećera i za preradu soje - kaže za "Danas" Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije i dodaje da je za povrće namenjeno oko 250.000 ha.

On podseća da će ratari u predstojećoj setvi imati više posla jer je posle smanjenja površina pod pšenicom za sejanje preostalo dodatnih 100.000 ha. Zato će i ulaganja u setvu biti značajnija, pa je logično i pitanje da li će poljoprivrednici imati dovoljno sredstava za finansiranje setve. Jer, kako naglašava Prostran, setva je veliki investicioni posao koji traži materijalna ulaganja u seme, gorivo i đubrivo, a ako ta ulaganja budu skromna, pogotovo kad je reč o kupovini kvalitetnog semena i đubriva, rezultati će biti skromni. On podseća da je stanje pšenice zasejane na oko 480.000 ha dobro, izuzimajući delove zemlje u kojima je taj usev bio potopljen.

- Pšenica je u dobrom stanju, a niske temperature u decembru prošle godine nisu nanele štetu - ističe Prostran i dodaje da je sada najvažnije prihranjivanje pšenice mineralnim đubrivima, koje bi trebalo obaviti u drugoj polovini februara.

Prostran ukazuje i na činjenicu da još nisu usvojene pojedine uredbe, podsećajući da je važno znati i broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja bi mogla da budu obuhvaćena subvencijama, jer nisu zanemarljive i iznosiće, kako je najavio resorni ministar, oko 140 EUR po hektaru. Pri tom, svakako je važno znati i za koje će poljoprivredne kulture ove godine ministarstvo odrediti podsticaje. Jer, primetan je evidentan pad površina pod sojom, a blagi rast površina pod suncokretom.

Kako je kupovina mineralnih đubriva značajan trošak Ministarstvo poljoprivrede je početkom januara odlučilo da svi registrovani proizvođači, odnosno prodavci azotnih mineralnih đubriva mogu da učestvuju na konkursu i obezbede đubrivo po regresiranoj ceni od 5.000 dinara po toni. Ponuđenih 300.000 tona je već rasprodato, a Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede najavio je pojačanu kontrolu prometa i plasmana tog đubriva, kako bi se obezbedilo njegovo pravilno korišćenje u predstojećoj setvi. Takođe, instituti, zadruge i poljoprivredna dobra dužna su da regresirano đubrivo upotrebe za sopstvenu proizvodnju, odnosno mogu da ga ustupe samo svojim kooperantima, po ceni po kojoj su ga nabavili i bez obračunavanja marže. "Protiv prekršioca će biti preduzete zakonom predviđene mere", navodi se u saopštenju ministarstva.

Izvoz kukuruza

Da je kukuruz unazad nekoliko godina najinteresantnija i najisplativija ratarska kultura, govori i podatak da je Srbija značajni izvoznik te žitarice na tržište Evropske unije. Izvoz kukuruza određen je dobrim prinosima te kulture, mada još uvek ima i prostora za povećanje izvoznih količina, kaže Prostran.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 8.2.2010.)