Skupljanje plastike ili zabrana rada - u maju počinje primena novog Zakona o ambalažnom otpadu

Srbija neće još dugo važiti za jednu od najprljavijih evropskih zemalja, jer će do 23. maja ove godine, godinu dana nakon što je stupio na snagu Zakon o ambalažnom otpadu, firme-uvoznici i proizvođači morati da angažuju operatere za skupljanje otpada ili će ostajati bez dozvola za rad.

U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja kažu da su analizirali zemlje u okruženju i način na koji one rešavaju problem s ambalažnim otpadom. Na osnovu toga su se odlučili da primene sistem koji je najpribližniji slovenačkom, a koji od firmi uvoznika ili proizvođača traži da se organizuju u grupe koje će imati firmu zaduženu da za njih sakuplja i reciklira otpad. To se zove produžena odgovornost proizvođača ili uvoznika.

– Usvojili smo Nacionalni plan smanjenja ambalažnog otpada prema kome u ovoj godini treba da bude sakupljeno pet odsto svog ambalažnog otpada, a u idućoj godini 10 odsto. Već 2012. godine počećemo s razdvajanjem otpada na pet vrsta: papir, staklo, plastiku, metal i drvo. Tako će 2012. biti predviđeno uklanjanje 16 odsto otpada, od čega 7,5 odsto plastike, 2013. godine 23 odsto ukupno, a devet odsto plastike, 2014. već 10,5 odsto plastike... Ali, prvo treba da izdamo dozvole firmama koje će se baviti sakupljanjem i reciklažom jer se, za sada, kod nas time bavi samo “Sekopak” iz Beograda – otkriva Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine.

One firme koje ne budu ispunile svoju obavezu plaćaće penale za svaki procenat neispunjenja. Na osnovu penala slediće kazne od 500.000 do milion dinara prema Zakonu o ambalažnom otpadu. Nekima će biti oduzimane i licence za rad.

U Hrvatskoj su pre nekoliko godina uveli kauciju za svaku PET flašu (od 0,5 do 2,5 litara). Zahvaljujući ovoj meri ljudi vraćaju ambalažu, a često je poneki skupljaju po ulici.

– Izgradnja sistema poput njihovog je dosta skupa. Oni jesu već prve godine imali znatno manje otpada na ulicama, ali mi smo radije za integralno rešenje, koje jeste sporije, ali je jeftinije i stabilnije – objašnjava Vesić.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 31.1.10.)