Koliko je rizičan spoljni dug BiH?

Nešto manje od 40% spoljnog duga Bosna i Hercegovine je u stranim valutama koje nisu euro, a nešto manje od jedne trećine je ugovoreno i otplaćuje se po varijabilnoj kamatnoj stopi, pokazuje izveštaj o stanju spoljnog duga BiH za prvi kvartal 2020. godine.

Prema izveštaju, spoljni dug Bosne i Hercegovine iznosio je u prvom kvartalu 2020. godine oko 4 mlrd EUR (8,13 milijardi KM).

Od toga stari dug (nasleđeni komercijalni dugovi prema Pariskom klubu kreditora, Londonskom klubu kreditora te zajmovima WBIBRD-a) iznosi 945 mil KM, a novi dug (uglavnom prema međunarodnim finansijskim institucijama) 7,18 mlrd KM.

Ukupno servisirane obaveze u prvom kvartalu 2020. godine iznose 146 mil KM.

Pokazatelji rizika spoljnog duga BiH ukazuju da spoljni dug čini 23,3% BDP-a Bosne i Hercegovine, 31,8% duga ili 2,58 milijardi otplaćuje se po varijabilnoj kamatnoj stopi, dok je 39,9% duga u valuti koja nije euro.

Ukupni dug u valuti euro, za koju je domaća konvertibilna marka po osnovu valutnog odbora čvrsto fiksirana, je 4,88 milijardi KM duga, a od ostalih valuta najzastupljeniji je SDR (specijalna prava vučenja) sa 2,0 milijarde KM. Reč je o međunarodnoj obračunskoj jedinici koju je utvrdio MMF a čija vrednost se određuje na temelju dnevnog proseka srednjih vrednosti četiri svetskih valuta - američkog dolara, eura, japanskog jena, britanske funte i kineskog juana.

U američkom dolaru je 541 mil KM duga, a preostali manji deo duga je u ostalim valutama.

Najveći inodužnici BiH su Svetska banka (WBIBRD 1,0 mlrd KM i WBIDA 1,77 mlrd KM), EIB 1,97 mlrd KM, Pariški klub kreditora 603,7 mil KM, EBRD 515,9 mil KM, itd.

Vijeće ministara je ovih dana primilo k znanju Analizu održivosti javnog duga Bosne i Hercegovine za period 2019 – 2023. godine, koja pokazuje da je BiH zemlja sa srednjoročno održivim javnim dugom na osnovu osnovnog scenarija za 2023. godinu, sa realnim rastom od 3,8%, inflacijom od 1,3%, primarnim bilansom od 2,4% BDP-a i efektivnom kamatnom stopom od 2,4%.

U ovoj analizi se dodaje da su osnovni rizici, pre svega, u javnom dugu koji drže nerezidenti, zatim u dugu u stranim valutama i potrebama za spoljnim finansiranjem.