Preporuka da stari odmor koriste do kraja godine samo oni koji nisu radili od kuće, izazvala oprečna mišljenja

Preporuka Vlade Srbije da jedino zaposleni koji su u toku vanrednog stanja redovno obavljali posao na svom radnom mestu, umesto do 30. juna, preostali deo godišnjeg odmora za 2019. mogu da iskoriste do kraja ove godine, izazvala je oprečne reakcije u javnosti. Radnici koji su po nalogu svog poslodavca upravo zbog epidemije bili upućeni na rad od kuće, a na koje se ovaj vladin zaključak ipak ne odnosi, podsećaju da je time njihov rad na neki način obezvređen, jer su i oni bili jednako produktivni u obavljanju svojih radnih zaduženja, pa shodno tome smatraju da treba da imaju ista prava prilikom korišćenja starog odmora.

Stručnjaci za radno pravo i predstavnici sindikata priznaju da ovaj zaključak ima diskriminatorne elemente, posebno zato što mesto rada ne može da bude problematično, jer se radnik koji radi od kuće umara od rada na isti način kao i kada dolazi na posao. Poslodavci, međutim, podsećaju da zaključak vlade zakonski nije obavezujući i da predstavlja vid pozitivne diskriminacije. Kako ističe Svetlana Budimčević, iz Unije poslodavca Srbije, namera države je bila da ovim aktom zaštiti interese onih koji su ipak imali obavezu da dolaze na posao u toku vanrednog stanja.

- Svim tim ljudima, a među njima su zdravstveni radnici, policijski službenici, pripadnici vojske, zaposleni u domovima za stare, u proizvodnji hrane, trgovinama, u javnim i komunalnim preduzećima, bez čijeg rada bi bilo ugroženo zdravlje i život ostataka stanovništva naše zemlje, direktno su bili izloženi opasnosti od virusa. Oni su rizikovali svoje zdravlje i živote za opšti interes, pa im je država omogućila da preostali godišnji odmor iskoriste kada se za to steknu uslovi, a najdalje do 31. decembra - objašnjava Budimčevićeva, podsećajući da upravo većina tih zaposlenih nije imala mogućnost da iskoristi stari odmor u toku vanrednog stanja, jer su imali radnu obavezu.

- Ovo možda izgleda kao izuzetak od Zakona o radu, ali u tom slučaju isključivo predstavlja takozvanu pozitivnu diskriminaciju, jer ide u korist prava pomenute grupe zaposlenih. Sigurno se ne može smatrati diskriminacijom u odnosu na druge zaposlene koji su bili u mogućnosti da rade iz svojih domova - podseća ona.

Stručnjaci ističu i da bi država sama prekršila odredbe Zakona o radu da je odobrila korišćenje starog odmora do kraja godine svim zaposlenima koji su radili u vanrednom stanju. Naime, Zakon o radu striktno kaže da se preostali deo godišnjeg odmora iz prethodne godine može iskoristiti do 30. juna.

- Zato je i doneta samo preporuka u formi zaključka. To nije odluka o korišćenju starog odmora koja mora da se sprovodi - precizira Budimčevićeva.

Ideja je bila i da se na neki način, kada se ukine vanredno stanje, ublaži navala zaposlenih na godišnje odmore, jer bi iz ugla poslodavaca bilo nezgodno da baš svi zaposleni odmah iskoriste svoje pravo na odmor.

U uniji ipak podsećaju da, bez obzira na to da li je zaposleni imao radnu obavezu, ako želi da iskoristi godišnji odmor do 30. juna, poslodavac po zakonu mora da razmotri njegov zahtev, vodeći računa i o potrebama posla.

Privreda je pogođena krizom čije ćemo posledice neminovno osećati i u budućnosti. Zato, gde god uslovi to dozvoljavaju, potrebno je da se obezbedi kontinuitet poslovanja, čime će se očuvati i radna mesta zaposlenih - smatra ona.

Olga Vučković Kićanović, stručnjak za radno pravo i medijaciju, kao krajnje diskutabilnu vidi preporuku vlade o korišćenju starog odmora, koja se ne odnosi na sve ostale radnike koji su svakodnevno radili, ali van prostorija poslodavca.

- Ti ljudi su imali istu odgovornost i ista radna zaduženja kao i oni koji su odlazili na posao. Zato je trebalo da im se svima omogući korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora za 2019. do kraja ove godine, naravno u dogovoru s poslodavcem - ističe Vučković Kićanović.

S tim je saglasna i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koja smatra da je zaključak vlade potpuno nepravedan, nelogičan i predstavlja diskriminaciju dela radnika, jer ne izjednačuje rad od kuće sa radom u prostorijama poslodavca, a trebalo bi, jer Zakon o radu prepoznaje i takav oblik rada.

- Svi koji su radili od kuće nisu plandovali, već jednako i redovno izvršavali svoje radne obaveze, isto kao kad rade u prostorijama poslodavca - podvlači Savićeva.