Da li je koronavirus usporio radove na najzahtevnijoj deonici pruge Beograd-Novi Sad

Proleće je trebalo da donese intenziviranje radova na izgradnji deonice brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada, jer je još u februaru je bilo urađeno više od polovine planiranih radova na celoj deonici. Najizazovniji delovi, vijadukt i tunel, su bili već 80% gotovi, a izgrađeno je i 35 kilometara koloseka. Da li je vanredno stanje usporilo radove, i kako se radilo u tim uslovima, kao i daljim planovima za RTS govori Mansurbek Sultanov, direktorom RZD International u Srbiji.

Mansurbek Sultanov je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da se radovi na izgradnji deonice brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada odvijaju po planu, a da u nekim delovima, radovi idu i pre dinamike izvođenja radova.

- Vijadukt je završen 97%. On ima 118 rasponskih konstrukcija od kojih je 112 urađeno - rekao je Sultanov i dodao da će radovi biti završeni u roku - do septembra 2021. godine.

Prema njegovim rečima, najviše poteškoća u izgradnji zadavala je unikatna geologija terena.

On je potvrdio da će brzina kojom će se vozovi kretati ovom deonicom iznositi do 200 kilometara na sat.

Govoreći o izgradnji novog modernog Dispečerskog centra navodi da će on biti jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope.

- Dobili smo zeleno svetlo, napravili ugovor i krenuli u projektovanje. Dispečerski centar će pokrivati 2.000 kilometara najvažnijih železničkih pruga, oko 500 objekata, 150 stanica, 1.500 kilometara optičke mreže - objašnjava Sultanov.

Dodaje da je zadatak potpuna digtalizacija.

Navodi da je po nalogu predsednika Srbije i pod patronatom Zorane Mihajlović organizovana poseta stručnjaka iz Srbije Rusiji kako bi videli kako funkcionišu četiri najveća dispičarska centara u Evroaziji.

Ističe da saobraćajna mreža predstavlja ogledalo jedne zemlje.

- Bilo ko ko dolazi u zemlju prvo vidi u zavisnosti kojim je prevozom došao - pistu, aerodrom, terminal, i železničku stanicu. Ovo jeste lice zemlje - ističe Sultanov.

Objašnjava da su se radovi uz posebne dozvole odvijali i tokom pandemije koronavirusa.

- Uz poštovanje svih mera nastavili smo rad. Radilo se i vikendom, bilo je između 800 i 1.000 radnika, dobili smo i dozvolu za kretanje, naš tempo rada nije pao - navodi Sultanov.

Dodaje da su se tokom pandemije susretali sa problemom oko nabavke materijala, ali da su ga rešavali tako što su koristili postojeće zalihe.