Industrija nakon epidemije - Koje grane su imale porast potražnje i kako teče proces reotvaranja privrede

Epidemija koronavirusa bila je globalni šok bez presedana, smatraju u Privrednoj komori Srbije (PKS). Kao takva, imala je uticaj na sve privredne grane. Pojedine delatnosti su gotovo devastirane, kao što su turizam, ugostiteljstvo i putnički saobraćaj, jer im je usled mera za sprečavanje širenja zaraze rad bio praktično onemogućen.

Sa druge strane, značajan deo prerađivačke industrije je trpeo zbog nedostatka proizvodnih inputa usled poremećaja u globalnom lancu snabdevanja i smanjene međunarodne tražnje.

Ipak, pojedine delatnosti u okviru prerađivačke industrije su imale porast tražnje, uglavnom one koje proizvode osnovne životne namirnice, hemikalije za kućnu upotrebu i medicinsku i zaštitnu opremu.

- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je u prvom kvartalu 2020. godine zabeležila pozitivan rast od 4,4% međugodišnje, iako je polovina trećeg meseca bila pod vanrednim stanjem. Sa druge strane, tokom trajanja vanrednog stanja, značajan deo prerađivačke industrije i uopšte industrijskog potencijala Srbije je ostao funkcionalan zahvaljujući organizovanom transportu radnika za vreme zabrane kretanja i relativno stabilnog lanca snabdevanja u proizvodnim kompanijama i prekograničnog transporta robe, u čemu je značajan doprinos dala Privredna komora Srbije, kao opšti predstavnik polovne zajednice u zemlji - kaže za eKapiju pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, Bojan Stanić.

Nakon gotovo 50 dana vanrednog stanja, privreda Srbije je u procesu reotvaranja. PKS ističe značaj programa ekonomske podrške, koji je usvojila Vlada, u smislu fiskalnih pogodnosti, direktnih novčanih davanja privatnom sektoru, kao i pristupa povoljnim kreditima u okviru Fonda za razvoj Republike Srbije i garantne šeme koja je dogovorena sa poslovnim bankama.

- Posmatrajući zvanične podatke, očigledno je da je privreda Srbije prvi udar krize dobro podnela, odnosno da je očuvana zaposlenost, što je bio primarni cilj Vladinih mera. Prema Anketi o poslovnoj aktivnosti privrednih subjekata u Republici Srbiji, koju na reprezentativnom uzorku od oko 900 kompanija sprovodi Privredna komora Srbije, velika većina privrednika ne planira smanjenje zaposlenosti u drugom kvartalu - navodi sagovornik.

Ipak, dodaje, imajući u vidu da je privreda Srbije otvorena privreda i integrisana u globalni lanac snabdevanja, ekonomska situacija u narednom periodu će zavisiti od brzine rastvaranja evropske privrede, koja je ujedno i ključni spoljnotrgovinski partner, kao i eventualne pojave drugog talasa epidemije krajem godine.

- Bankarski sektor u Srbije je vrlo likvidan, a većina makroekonomskih indikatora pokazuje povoljne performanse (kamatne stope su niske, kurs je stabilan, ekspanzivan rast BDP-a u prvom kvartalu od 5%). Napominjem da je agencija za ocenu kreditnog rejtinga Standard and Poor’s, potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+ sa stabilnim izgledom za dalje unapređenje, čime bi Srbija kao prva zemlja u regionu ušla u red zemalja sa investicionim nivoom kreditnog rejtinga. U okviru ocene navodi se da je Srbija očuvala makroekonomsku stabilnost i da je privreda u strukturnom smislu bolje pripremljena u odnosu na situaciju tokom svetske finansijske krize iz 2008. godine - ističe Stanić.

Napominje i da se ovogodišnja projekcija rasta privredne aktivnosti u Srbiju od strane međunarodnih finansijskih institucija kreću oko -3%, uz značajan skok u narednoj godini.

- Ohrabruju procene Vlade da će ovogodišnja stopa rasta u Srbiji biti povoljnija, odnosno da će se kroz deo infrastrukturnih projekata u okviru inicijative Srbija 2025, odnosno novog investicionog ciklusa, podstaći domaće građevinarstvo i značajan deo prerađivačke industrije - zaključuje Bojan Stanić.