"Vrabac" – novi adut Vojske Srbije

Projekat razvijanja "vrapca", prvog domaćeg sistema mini bespilotne letelice, na kome je više od dve godine radilo deset stručnjaka Vojnotehničkog instituta (VTI), u saradnji sa Vazduhoplovnim zavodom "Moma Stanojlović", nalazi se u završnoj fazi. Dragan Šutanovac, ministar odbrane, nedavno je najavio da će novi sistem, koji je premijerno leteo krajem oktobra 2009. godine, biti promovisan na proleće. Osim u vojne svrhe, letelica koja podseća na aviomodel može da se koristi i za izviđanje terena prilikom poplava i požara, nadgledanje dalekovoda i kontrolu saobraćaja. Mnogi smatraju da bi "vrabac" mogao dobro da se plasira i na stranim tržištima, jer je jeftiniji od sličnih proizvoda.

– Mini bespilotne letelice su sredstvo koje koriste moderne armije za trenutno informisanje o stanju na terenu, odnosno o poziciji prijateljskih ili neprijateljskih snaga. Letelica snima odozgo, prikupljajući podatke, i potom ih preko daunlinka prebacuje ka stanici na zemlji. Što je manja, to ju je teže uočiti i oboriti – objašnjava za "Politiku" Igor Salinger, novinar i vrsni poznavalac vazduhoplovstva.

Prema njegovoj oceni, vazdušno izviđanje u kome se ne koriste bespilotne letelice mnogo je komplikovaniji proces. Izviđanje sa malih i srednjih visina naređuje Komanda vazduhoplovstva komandi 98. avijacijske baze na Lađevcima. Ona šalje izviđački avion "orao" koji ima kontejner sa kamerom, hipotetički izlažući opasnosti avion i pilota, ako je reč o neprijateljskom terenu. Potom "orao" sleće na Lađevce, izvadi se i razvije film, i izrade slike...

Istorijat korišćenja bespilotnih letelica u Vojsci Srbije počeo je pretprošle godine, kada je srpska armija uvela u upotrebu devet izraelskih "orbitera", koji omogućavaju prenos informacija u realnom vremenu.

A kao što su za sportiste i vojnike važni obuka i trening, tako je i za stručnjake važno da nastave da konstruišu. Kako objašnjava sagovornik "Politike", bilo je i ranije projekata razvoja ovakvih sredstava. "Utva" je svojevremeno radila jednu bespilotnu letelicu, ali nikada nije ušla u upotrebu. Takođe, izraelske letelice svojevremeno su ispitivane u vazduhoplovnom centru, razmišljalo se o nabavci... Na osnovu tih iskustava, domaći stručnjaci sticali su neophodna znanja da bi dalje nastavili razvoj sopstvenih letelica.

– Država je, bez obzira na svu nestašicu i tehničke probleme, na radost industrije, inženjera i projektanata odlučila da dobrim delom održava svoju industriju i razvojne kapacitete – naglašava Salinger.

Inače, hrvatska strana tvrdi da je zahvaljujući upotrebi bespilotnih letelica imala realnu sliku o pokretima srpskih snaga tokom borbi za Krajinu 1995. godine, podseća Igor Salinger. Takođe, tokom NATO agresije, američke i francuske snage su ih prilično koristile, pogotovo u prvom delu sukoba. Međutim, bili su vrlo oprezni u dejstvima, jer su znali da letelica koja se spusti ispod 5.000 metara može lako da bude pogođena ili oštećena, objašnjava Salinger.

Poređenje sa "orbiterom"

I "orbiter" i "vrabac" mogu da ostanu u vazduhu više od sat i po. Operativna visina leta izraelske letelice je između 170 i 700 metara, a srpske od 300 do 500 metara. "Orbiter" funkcioniše na daljinama do 15 kilometara, a operativni radijus "vrapca" je 12 kilometara.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 25.01.2010.)