Srbija treba da poveća udeo kapitalne potrošnje u BDP u 2020. i na srednji rok

Ministri finansija Zapadnog Balkana i Turske i EU dogovorili su se o Zajedničkim zaključcima u kojima su istaknuti ključni ekonomski izazovi za sedam partnera EU, kao i ciljane smernice politika usmerenih na hitan fiskalni, ekonomski i socijalni odgovor radi ublažavanja uticaja pandemije Kovida-19.

Te smernice, kako je objavila EK, takođe će doprineti prelasku sa kratkoročnih na strukturnije mere za ubrzanje ekonomskog oporavka, saopšteno je posle godišnjeg multilateralnog ekonomskog dijaloga Zapadnog Balkana i Turske sa EU.

U delu Zajedničkih zaključaka ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske o Srbiji zemlja se poziva da omogući automatskim fiskalnim stabilizatorima da izdrže ekonomski pad zbog krize i dodatno ublaže uticaj na rast i zaposlenost, kao i da, kako bi podržala ekonomski oporavak, dodatno poveća udeo kapitalne potrošnje u BDP u 2020. i na srednji rok.

Srbija treba i da pažljivo prati izazove po finansijsku stabilnost od pandemije i preduzme odgovarajuće mere, ako bude potrebe, kao i da sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica pandemije i stimulacije oporavka osigura efikasnu, transparentnu i nediskrimanatornu podršku biznisima koje je pogodila kriza, posebno mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenima.

Istovremeno se Srbija poziva da obezbedi međusektorsku koordinaciju unutar vlade i državne uprave kako bi se efikasno reagovalo na Kovid-19, kao i da se povećanjem socijalnih transfera pruži adekvatna podrška prihodima ljudi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.

U dokumentu se podseća da je Srbija 31. januara dostavila svoj Program ekonomskih reformi (ERP) za 2020-2022. i navode noviji ekonomski indikatori zemlje.

Učesnici sastanka su, kako se navodi, pozdravili to što je Srbija pojačala napore u oblasti nacionalnih računa i završila reviziju podataka o BDP kako bi se uklonili prekidi u nizu.

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni je na dijalogu izložio glavne izazove sa kojima se suočavaju region i Turska u trenutnoj situaciji i istakao da je potreban visok nivo sprovođenja zajednički dogovorenih smernica politike.

Prema njegovim rečima, to će biti ključno za ublažavanje efekata krize i postavljanje osnove za snažan i održiv oporavak nakon toga.

- Komisija će, pored već pružene pomoći i one koja je u toku, biti uz vas kod sprovođenja dogovorenih smernica, posebno u trenutno izazovnoj situaciji - rekao je Đentiloni.

Dijalog je zasnovan na ERP koji priprema svaki od partnera u procesu proširenja a ocenjuju ga Evropska komisija i Evropska centralna banka.

ERP priprema kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU za njihovo eventualno učešće u Evropskom semestru koordinacije ekonomskih politika.

- Snažna ekonomska uprava je osnova za makroekonomsku stabilnost i kapacitet za sprovođenje strukturnih reformi i na kraju poboljšanje života građana kroz jačanje rasta i otvaranje radnih mesta - ističe se u dokumentu.

Kako se navodi u saopštenju objavljenom posle sastanka 19. maja, jačanje ekonomske uprave će pomoći Zapadnom Balkanu i Turskoj da ublaže posledice pandemije, ubrzaju ekonomski oporavak i povećaju ekonomsku izdržljivost.

Takođe će doprineti postepenom ispunjavanju ekonomskog kriterijuma za prustupanje EU - da imaju funkcionalnu i konkurentnu tržišnu ekonomiju.

Evropska komisija

Paolo Đentiloni

Ministri finansija Zapadnog Balkana

program ekonomskih reformi

pandemija

kovid 19

covid 19

koronavirus

virus korona

ublažavanje uticaja epidemije na ekonomiju