U uzgoju alpskih koza najbolja zarada od prodaje mleka

Zameniti gradski život seoskim nije nimalo lako. Na takav korak odlučila se porodica Benežan koja je iz Novog Sada prešla u sremsko selo Pavlovci. Sada imaju više od 100 odraslih koza rase alpina i više od 150 jaradi. Imaju mlekaru, proizvode nekoliko vrsta sireva i već imaju stalne kupce.

Dragica Benežan kaže da se ne kaje zbog te odluke i priča da je na nagovor jednog poznanika, novinara, došla u pitomo sremsko selo, gde sada živi jedan novi život koji se značajno razlikuje od gradskog.

- U Novom Sadu smo držali radnju i imali smo svoje mušterije. Bila sam željna mira, životinja, zelenila. Kupili smo kuću, nekadašnju čuvenu kafanu "Romantika" sa željom da počnemo i sa ugostiteljstvom, ali pošto nas je malo u prodici, odustali smo od toga. Kozarstvo je preovladalo, pa sam konkurisala za podsticaje od Pokrajine za mlekaru, tako da sam ušla u taj zatvoreni krug, mada ja prodajem i mleko, a sada proizvodim i određene količine sira, koje veoma lako prodam - kaže Dragica i dodaje da je u Pavlovcima zajedno sa sinom, koji je zasnovao svoju porodicu.

Sada ima odraslih 100 koza i preko 150 jaradi. Mleka je sada manje, jer je period jarenja, pa je manje i sira. Dragica prodaje koze, jarad, sir i mleko, i kaže da je najisplativiji proizvod ipak, mleko.

- Najbolje se zaradi prodajom mleka, kod nas je mleko 100 dinara litra, ima najmanje posla - pomuzeš, procediš i to je to. Oko sira treba mnogo truda i posla, a mi ga pravimo po tehnologiji koju smo dobili iz Pirota, dolazio nam je tehnolog iz Pirota, koji nas je obučavao, pa, na primer, trapist pravim po njegovoj tehnologiji. Običan, klasičan trapist košta 900 dinara, pa do 1.000 dinara za kilogram za trapist sa začinima, vlašac, bosiljak, majčina dušica, kurkuma, brusnica, pratimo trendove i želje mušterija - kaže sagovornica Agrokluba i dodaje da ovde imaju dosta mušterija.

Dragica priča da u blizini ima veliki pašnjak, što je za uzgoj koza veoma važno. Ispaša smanjuje troškove proizvodnje, jer Dragica nema svoje njive na kojima bi proizvodila hranu za koze.

- Kada su koze sjarene, izbegavamo da su na kiši i napolju. Cilj nam je da uštedimo i teramo ih na pašnjak koliko god možemo. Pre kretanja na pašnjak ih dohranimo i kada se vrate takođe dobiju svoju dozu - kaže Dragica.