Koronavirus i klimatizacija - Nema dokaza, ali kažu da ne idu zajedno, a prisetili se i starih bolesti

U tržnim centrima i javnom prevozu u Srbiji ne bi trebalo koristiti klima uređaje, dok traje epidemija korona virusa - da se ne bi širila zaraza.

Ova preporuka republičkog Kriznog štaba doneta je iako, kako se navodi na sajtu Zavoda za javno zdravlje Beograd, ne postoje jasni naučni dokazi da se ovaj virus može širiti preko sistema za ventilaciju i klimatizaciju.

Korona se, prema do sada dostupnim podacima, prenosi kapljičnim putem i u vazduhu može provesti samo kratak vremenski period pre nego što padne na pod ili druge površine.

Svako strujanje vazduha, poput onog koji nastaje radom klima uređaja, može uzrokovati da se kapljice koje sadrže čestice virusa prenesu na veću razdaljinu, navodi iz Zavoda.

- Zatvoreni sistemi, poput centralnih klima, imaju problem što se u njima, osim korona virusa - mada nije dokazano da se on tamo zadržava, nalaze druge opasne bakterije i virusi - objašnjava pulmološkinja Tatjana Radosavljević za BBC na srpskom.

One sada dugo nisu radile i u njima se poremetila mikroklima - nije prolazila voda, kao obično, i povećao se broj mikroorganizama.

- Zato su naučnici u Americi upozorili da bez detaljnog čišćenja i dezinfekcije te klime ne bi trebalo koristiti - dodaje Radosavljević.

Centralne klime ne postoje samo u tržnim centrima, već u brojnim državnim ustanovama i zgradama. Tamo često nema mogućnosti da se otvore prozori kako bi ušao svež vazduh.

Kada su krajem marta kao pomoć Srbiji u borbi sa korona virusom došli kineski epidimiolozi - utvrdili su da Vojno-medicinska akademija ne može da prima pacijente obolele od Covida 19 upravo zbog sistema centralne ventilacije.

Slično je u javnom prevozu.

Prema istraživanjima Kineske medicinske asocijacije, utvrđeno je da se u zatvorenim vozilima sa uključenim klima uređajem podešenim na izduvavanje korona virus može preneti i na razdaljinu od 4,5 metra, navode iz Zavoda za javno zdravlje Beograda.

Shodno tome, preporuka je da se umesto upotrebe klima uređaja u vozilima, vozila redovno provetravaju ili da prozori u njima budu stalno otvoreni, kad god vremenski uslovi to dozvoljavaju.

Ako se ventilacioni sistemi očiste i dokaže da u njima nema virusa i bakterija, koji i u normalnim uslovima obitavaju u tim vlažnim mestima, verovatno će moći da se koriste.

- Ipak, o tome će nadležni dati poslednju reč - kaže Radosavljević.

Centralni ventilacioni sistemi koriste topao vazduh i hlade ga ili greju, zavisi od potreba.

Kroz taj mehanizam mogu da se prenesu čestice iz jedne prostorije ili kancelarije u drugu.

- Moj savet je da u domaćinstvima 100% vazduha dolazi spolja, umesto ventilacije - rekao je Jan Čen, koji izučava bolesti prouzrokovane ovakvim sistemima, na američkom Univerzitetu Perdu za Forbs.

Ukoliko nije moguće da se otvori prozor predlaže da se nose maske i rukavice i postave određene barijere među zaposlenima.

Koje opasnosti vrebaju iz ventilacije?

- Jedna od njih je bakterija legionela, koja može dovesti do opasnog i teškog oblika upale pluća, Vrlo značajn je i koksaki virus, koji tu obitava - kaže Radosavljević.

Bakterija Legionella pneumophila prvi put je otkrivena 1976. godine kada je u jednom hotelu u Filadelfiji među američkim legionarima izbila epidemija upale pluća. Tada je obolelo više od 200 osoba, a znatan broj je preminuo.

Danas u SAD i Kanadi od legionarske bolesti svake godine oboli oko 18.000 osoba dok je u zemljama Evropske unije do sada prijavljeno 600 epidemija.

Koksaki virus se na ovom podneblju javlja leti i u jesen. Spada u bolesti prljavih ruku, prenosi se najčešće disajnim putem, a može proći bez ikakvih simptoma. Kada je reč o mikrobima, klime koje mi u kućama imamo, pak, ne predstavljaju toliki problem.

- Klima uređaji u domovima najčešće imaju vezu sa spoljnim vazduhom, ali ih svakako treba redovno čistiti - ističe doktorka.

Kod njih je moguće osetiti i ružan miris, kada nisu dugo čišćene, pa i to može biti alarm.

Moguće je koristiti i prečišćivač vazduha ili filtere za prečišćavanje klime, navode istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins.