Pčele oprašivanjem donose bolji urod voću, ali ih mala nepažnja može ubiti

Bosna i Hercegovina je proteklih godina zabeležila ekspanziju proizvodnje jagodastog voća, posebno u ruralnim područjima, jer obezbeđuje relativno brz povraćaj uloženih sredstava, ali i angažuje vlastitu radnu snagu unutar domaćinstva. Uz relativno mala ulaganja, prvu zaradu proizvođači mogu da očekuju u prilično kratkom periodu.


Značaj pčela i njihov ekonomski učinak

UN je prepoznao važnost pčela u ekosistemu, pa je 20. maj proglasio Svetskim danom pčela. Usvajajući rezoluciju koju je predložila Slovenija, a podržale sve članice EU i mnoge druge zemlje sveta, Ujedinjene nacije proglasile su ovaj datum s ciljem da se podigne svest o njihovom značaju i upozori na smanjenje broja pčela u svetu, podsećaju iz Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica (INZ).

Odluku o obeležavanju Svetskog dana pčela Generalna skupština UN donela je krajem 2017. Rezolucijom 155 kosponzora, uključujući Europsku uniju, SAD, Kinu i Rusiju, predviđeno je da se Svetski dan pčela obeležava "kroz edukaciju i aktivnosti usmerene na podizanje svesti o značaju pčela i drugih opraščivača, na opasnosti sa kojima se suočavaju, kao i njihov doprinos održivom razvoju".

Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za globalni lanac ishrane. One ne samo da osiguravaju sigurnost u hrani, nego i obavljaju ekonomske aktivnosti vredne 577 mlrd USD, procenila je Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i uslugama ekositema (IPBES). Pčele su ključni deo mnogih ekosistema i dobar su indikator stanja zdravlja ekosistema.

Broj oprašivača u Evropi smanjen je u poslednjih 30 godina za tri četvrtine. Mnogi naučnici smatraju da je odlučujući bio rast upotrebe pesticida.

Povoljni klimatski uslovi, kvalitetno i nezagađeno zemljište učinili su da plodovi jagodastog voća, maline pre svega, promovišu ove prostore u mnogim zemljama EU i šire. Upravo period koji je pred nama (polovina maja-kraj juna) karakteriše obilno cvetanje maline.


Prinos meda i do 200 kilograma sa hektara procvalih malina

- Ona, uz kupinu spada u veoma medonosne voćne kulture, a osim nektara pčelama je izdašan izvor i polena. Nasadi u vreme cvetanja ove profitabilne voćne kulture jednostavno budu zaposednuti ovim korisnim insektima koji donose radost i malinarima, ali i pčelarima, jer pčele kao oprašivaći igraju veoma važnu ulogu u proizvodnji voća, a upravo iz ovog razloga i jedni i drugi treba da vode računa da pri tretmanu zasada maline ne stradaju pčele - navode iz INZ-a.

- Uopšteno se može reći da pčela opraši preko 90% cvetova, a ovim procesom obezbeđuje se obimniji rod i krupniji plodovi. Oprašivanje je posebno važno u malinjacima i drugom jagodastom voću, jer je cilj da se iz svakog cveta formira plod. Ukupan cvat maline traje više od 30 dana, dok najjače medenje traje oko 20 dana, a pčele cvetove posećuju od ranog jutra pa do mraka. Malina nektar izlučuje i pri hladnijem vremenu, sadržaj šećera u nektaru se kreće od 44 do 52%. Dnevni unosi mogu se kretati i do šest kg, a ukupni prinos do 40 kg po košnici. Prinos sa jednog hektara može da bude i do 200 kg meda. Ni malinari nisu bez koristi od posete pčela, jer se prinosi povečavaju i do 80% - navodi Kasim Velić, rukovodilac Zavoda za zaštitu bilja u okviru INZ-a.

Institut je pripremio i na svojoj web stranici inz.ba objavio jednostavno i praktično uputstvo za zaštitu pčela u procesima korišćenja zaštite malina, koje će biti korisno kako pčelarima, tako i malinarima.

Paralelno sa povećanjem zasada maline širom BiH pristižu i optužbe pčelara o stradanju pčelinjih zajednica, što beleže statistike iz godine u godinu, a kao glavni uzrok navode se pesticidi koji se koriste u zaštiti maline, a koji imaju poguban učinak na pčele.

Ako se pak zbog neznanja ili neupućenosti malinara ovo dogodi, onda je šteta višestruka, cvetovi ostaju bez oprašivača, a pčelari bez svojih dragih ljubimica. Ukoliko proizvođači maline žele visoke, ali i kvalitetne prinose (dobro ispunjen plod maline) onda to ne mogu ostvariti bez oprašivača - pčela.

Treba se podsetiti, kažu iz INZ-a, za jedan minut pčela poseti 10 cvetova, jedan njen izlet traje 10 minuta i za to vreme opraši 100 cvetova, dnevni učinak pčele je oko 4.000 oprašenih cvetova, što je dovoljno kako bi se dobilo 15 kilograma maline. Kada se ovo ima u vidu, onda ne preostaje ništa drugo nego dobra i kvalitetna sihronizacija aktivnosti između pčelara i malinara na obostranu korist.

Preporuke INZ-a su da se tretiranje insekticidima izvodi pred samo cvetanje kod maline, a sledeće nakon završene berbe. Da se za vreme cvetanja mogu primenjivati fungicidi, radi sprječavanja pojave truljenja plodova, ali sve po preporuci stručnjaka i u skladu sa uputstvom za upotrebu uz poštivanje koraka sigurne primene fitofarmaceutskih sredstava (FFS) za zaštitu bilja.


Tretiranje malina hemikalija pre ili nakon cvata

Pre prskanja, prskalicu je potrebno temeljno isprati toplom vodom i deterdžentom kako bi se uklonili ostaci ranije korišćenih insekticida, a, ukoliko u malinjacima (između redova) ima maslačka i drugih cvetnica, treba ih pokositi pre tremana, kako bi se izbeglo da preko cveta insekticid našteti pčelama. Tokom cvetanja maline nije dozvoljena primena akaricida i insekticida.

Ni po jednom programu zaštite maline, podsećaju iz Instituta, one se ne prskaju u doba cvetanja. Osim što od takvog prskanja nema nikakve koristi, ono usput ubija glavnog oprašivača malina. Pod štetno prskanje ovde se podrazumeva upotreba pesticida. Voćari moraju ispoštovati to da se prskanje mora obaviti prije cvetanja.

U skladu sa principima integralne zaštita bilja, proizvođači će primenjivati mere integralne zaštite, i dodatnih zahteva za integralnu zaštitu jagodastog voća, a to su pre svega biološke i mehaničke mere, u koje spada izrezivanje i odstranjivanje zaraženih delova voćke, te odstranjivanje trulih i zaraženih plodova.

Preporučuje se, ako je moguće, koristiti feromonske klopke i druge načine lova insekata, te akustične aparate za odbijanje ptica i glodara. Hemijske će mere biti sprovedene tek kada druge mere nisu u potpunosti smanjile opasnost od šteta po nasad.

Pre primene hemijskih mera zaštite, mora biti sprovedena procena opasnosti od štetnih organizama, odnosno prognoza njihove pojave. Prognoza mora biti temeljena na praćenju klimatskih uslova za pojavu bolesti, praćenju populacije štetnih organizama i praćenju fenofaze razvoja određene voćne vrste.

Poželjno je pratiti i populaciju korisnih organizama, odnosno prirodnih neprijatelja. Odluka o primeni hemijskih mera zaštite donosi se na temelju vlastite procene ili prema preporukama savetodavne službe. Pri izboru sredstava za zaštitu bilja, prednost treba dati sredstvima užeg spektra delovanja, sredstvima za zaštitu koja nisu opasna za korisne organizme i koja nisu razvrstana kao opasna za okolinu, ističu stručnjaci.

Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica

Svetski dan pčela

zaštita pčela

oprašivanje pčela

oprašivanje

oprašivanje u malinjacima

Kasim Velić