Agora poručuje da ekonomska pomoć EU Zapadnom Balkanu mora da uključi energetsku tranziciju

Zemlje Zapadnog Balkana moraju da pakete pomoći, koje su dobile od Evropske unije za rešavanje ekonomskih posledica pandemije korona virusa, iskoriste ne samo za jačanje ekonomije, nego i da modernizuju energetske sisteme, smanje zagađenje i redukuju emisije štetnih gasova, saopštio je energetski tink-tenk Agora energetski preokret (Agora Energiewende).

Tom regionu je i pre pandemije bila potrebna pomoć za reformu i "dekarbonizaciju ekonomije", tako da, navodi Agora, EU mora prelazak na čistu energiju postaviti kao prioritet u paketima pomoći koju daje tim zemljama.

- U tom svetlu, Evropska komisija bi trebalo da uključi nekoliko mera kada bude predstavljala detalje najavljenih paketa pomoći. Te mere treba da osiguraju da zemlje slede koliko god je moguće put EU ka ekonomiji sa nultom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, da privuku zelene javne i privatne investicije i da identifikuju oblasti u kojima je potrebna administrativna ili tehnička podrška - navodi Agora.

Tink-tenk stoga preporučuje da paketi pomoći EU za oporavak zemalja Zapadnog Balkana od pandemije korona virusa obuhvate pet elemenata: smanjenje emisije štetnih gasova, povećanje energetske efikasnosti, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, energetsku tranziciju na socijalno prihvatljiv način i unapređenje obrazovanja i inovacije.

- Program rasta i investicija se mora fokusirati na velike izazove 21. veka koji su postojali i pre korona krize - navodi se u saopštenju i dodaje da je jedan od najvećih izazova s kojim se suočava šest zemalja Zapadnog Balkana zagađenje, koje je među najvećim u Evropi.

Od osam evropskih država u kojima je prekoračen preporučeni nivo izloženosti mikroskopskim česticama PM2,5, pet je iz regiona Zapadnog Balkana. Prekoračenje maksimalno dozvoljene dnevne koncentracije čestica PM10 registruje se između 120 i 180 dana godišnje u zapadnobalkanskim gradovima, a prema nacionalnim i evropskim zakonima dozvoljeno je prekoračenje 35 dana u toku godine.

Zagađenje vazduha u gradovima regiona doprinosi 4% do 19% prerane smrti i smanjuje životni vek za 0,4 do 1,3 godine, navodi se u saopštenju Agore.

Jedan od najvećih izvora zagađenja je eksploatacija uglja zbog velike zavisnosti od domaćeg lignita u proizvodnji električne energije u svim zemljama Zapadnog Balkana osim Albanije. Agora dodaje da je u planu proširenje kapaciteta lignita u BiH i Srbiji i da je to u suprotnosti sa evropskim odredbama o državnoj pomoći i ograničenju zagađenja vazduha.

- Potrebna je snažnija akcija EU za smanjenje zagađenja, postepeno ukidanje postrojenja na lignit i pomaganje zemljama Zapadnog Balkana da ostvare energetsku tranziciju - piše Agora.

Organizacija ističe da Zapadni Balkan ne sme biti isključen iz Evropskog zelenog dogovora, jer bi se to negativno odrazilo i na ciljeve same EU.