Oprez sa uvozom jeftinih automobila iz SAD

U želji da do automobila dođu po povoljnijim cenama od onih na domaćem tržištu pojedini vozači odlučuju se da svog ljubimca uvezu čak i iz Amerike. Zbog svetske ekonomske krize cene četvorotočkaša niže su i do 40% nego u Srbiji, bilo da je reč o novim ili polovnim vozilima. Međutim, u nameri da uštede više hiljada evra građani često zaborave da provere da li automobil uopšte može da se ocarini i registruje u Srbiji, odnosno da li zadovoljava evropske standarde.

Godišnje se domaćim propisima prilagodi oko 20.000 vozila iz Amerike, Evrope i Azije, koja se uvezu u Srbiju. Homologacija, odnosno pribavljanje uverenja da automobil proizveden po američkim standardima odgovara evropskim propisima, traje oko nedelju dana, a plaća se jedino taksa od 2.500 dinara.

Vladan Popović, šef Odeljenja za homologaciju vozila u Institutu za standardizaciju Srbije, ističe da bi pre kupovine svaki automobil trebalo proveriti u toj ustanovi kako bi se izbegle neželjene situacije da se automobil kupi, a posle ne može da se registruje.

Prema njegovim rečima, ova ustanova godišnje obradi oko 20.000 zahteva za homologaciju vozila, od toga oko 200 iz Amerike. Popović pretpostavlja da dvostruko veći broj automobila bude uvezen bez mišljenja Instituta, koji daje mišljenje nakon Uprave carina. On navodi da se standardi automobila za evropsko, američko i japansko tržište razlikuju u oko 40 elemenata, "pa se automobil pre uvoza mora homologizovati".

- U nedostatku sopstvenih propisa, Srbija zahteva da vozilo koje se uvozi mora imati Euro3 standard u emisiji izduvnih gasova i buke, dok Amerika ima drugačije pravilnike. U Evropi automobili imaju asimetrične farove (desni far sija jače od levog), a SAD simetrične farove, žmigavci su kod nas narandžasti, a kod njih crveni, razlikuje se visina pojaseva, dok brzinomer u SAD pokazuje u miljama, a u Srbiji u kilometrima na čas. Zato je potrebno da izdamo dokument da je vozilo napravljeno po tamošnjim propisima ekvivalentno domaćim, te da se može registrovati - objašnjava Popović.

Sagovornik lista "Danas" napominje da je očigledno da veliki broj građana, pa i specijalizovanih uvoznika, izbegava traženje mišljenja Instituta, ali da tako rizikuju da automobil možda ne bude registrovan. Kao primer navodi firmu iz SAD sa predstavništvom u Srbiji, čiji automobili nisu dobili dokaz o homologaciji i nisu preseljeni zajedno sa firmom iz Amerike u Srbiju. Popović kaže da se prilikom homologacije ponekad ustanove i nelogičnosti u dokumentaciji automobila, pa se iz zemlje odakle se vozilo uvozi traži autorizacija podataka.

- Kada se uvozi automobil koji se pravi i za evropsko tržište lakše je uraditi homologaciju, pre svega zato što možemo da konsultujemo ovlašćene zastupnike. Međutim, kada se uvozi vozilo pravljeno za američko tržište imamo više problema, jer čak ni način homologacije nije isti u Americi, Japanu i Evropi. Trenutno imamo zahtev za homologaciju terenskog vozila "džip čiroki" iz 2001, ali su dokumenta nelogična pa moramo uraditi dodatne provere - dodaje Popović.

Prevoz do Evrope 2.000 USD

Firme koje uvoze automobile iz Amerike imaju razrađene sisteme provere standarda automobila i mogućnosti uvoza. Troškovi prevoza do Evrope iznose oko 2.000 USD na relacijama Njujork - Amsterdam ili Majami - Lisabon. Postupak traje do dva meseca, u zavisnosti u kojem delu Amerike se vozilo nalazi, koliko je brodu sa kontejnerima potrebno da stigne do odredišta, kao i da se automobil dopremi do Srbije, ocarini i registruje.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 20.1.2010.)