TABAKOVIĆ: Pad BDP-a biće manji nego što predviđa MMF

Naša projekcija za ovu godinu je da će pad bruto domaćeg proizvoda biti i manji nego što projektuje MMF, što je, u ovakvim okolnostima, odličan rezultat. To potvrđuju i oni kroz prognozu da će ekonomija Srbije imati bolji rezultat od susednih ekonomija. Projekcija MMF-a za 2021. godinu suštinski ne odudara od naše projekcije i ukazuje na isto – sledeće godine imaćemo potpuni oporavak od posledica pandemije i nastavak dinamičnog rasta iz prethodnih godina, kaže u intervjuu za Politiku Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS) odgovarajući na pitanje da li deli optimizam MMF-a da će BDP da padne samo 3% u ovoj godini i da nas naredne godine očekuje rast.

Na pitanje s kojim tačno projekcijama BDP-a računa za ovu godinu Tabaković kaže da su u Srbiji nakon dve godine rasta po prosečnoj stopi od 4,3% i ovu godinu počeli snažno, a onda je pandemija paralisala globalnu ekonomiju, te da će najteži biti drugi kvartal, pre svega u turizmu, ugostiteljstvu i saobraćaju.

- Nakon toga očekujemo brz oporavak zahvaljujući paketu mera monetarne i fiskalne politike, i rast od najmanje 6% sledeće godine. Sada je možda i najjasnije koliko je važno što smo u prethodnih osam godina stabilizovali našu ekonomiju, jer je to stvorilo prostor da donosimo mere za podršku građanima i privredi. Bez naših mera imali bismo snažan pad u 2020. godini i sporiji rast u srednjem roku - kaže Tabaković za Politiku.

O izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da nam neće biti potrebna pozajmica od MMF-a, guvernerka je istakla da je "predsednik s punim pravom izneo ocenu da nam postojeći oblik saradnje, bez korišćenja finansijskih sredstava, sasvim odgovara".

- Od svih evropskih zemalja u razvoju MMF jedino za Srbiju prognozira da će se platnobilansna pozicija i ove i sledeće godine popraviti. Zato smatram da je za Srbiju postojeći oblik saradnje sa MMF-om, bez korišćenja finansijskih sredstava, odgovarajući - objašnjava guvernerka za Politiku.

Na pitanje da li će jeftin novac, usled snižavanja referentne kamate na 1,5% biti mamac za zaduživanje preduzeća po garantnoj šemi, odgovara:

- Naš bankarski sektor je visoko likvidan i pravi je trenutak da se ta sredstva iz banaka preliju u privredu. Povoljni uslovi ne mogu biti mamac, niti su ovo okolnosti u kojima bilo ko treba da lovi. Svi smo deo jedinstvenog ekosistema i samo uspeh i zdrav rast svakog pojedinca, preduzeća, kompanije i sistema, jesu garancija napretka društva. Jasno definisani uslovi koje predviđa garantna šema za sve učesnike pravi su okvir za privredni rast, a niske kamatne stope su samo dodatni impuls za sprovođenje ove mere.

O tome da li je moguće dalje snižavanje referentne kamate kaže:

- Svođenje kamatnih stopa na nulu ili čak u negativnu teritoriju dovodi u pitanje osnove ekonomske prakse i predmet je brojnih diskusija, a i vodeće centralne banke bi volele da su izbegle tu situaciju. Ne smete zaboraviti da kada novac ne donosi prinos na štednju, on odlazi u nekretnine, što umanjuje potencijal za rast.

Tabaković je izjavila da je bankarski sektor u vanredne uslove ušao visoko likvidan, dobro kapitalizovan i sa najnižim nivoom problematičnih kredita. "To znači da je spreman da se suoči sa izazovima i da pruži punu podršku našim ekonomskim merama".

- Primena moratorijuma ne znači da će banke ostati bez prihoda, već da su ti prihodi odloženi za period nakon isteka predaha u otplati obaveza koji je omogućen našim građanima i privredi. Garantna šema jeste prilika da banke, uz garanciju države, i dodatno podrže privrednu aktivnost. Mi ćemo banke koje budu učestvovale u garantnoj šemi podržati kroz obezbeđenje povoljnijeg regulatornog tretmana - ističe ona.

Kada je u pitanju smanjenje obaveznih rezervi, ona dodaje da "eventualno popuštanje obavezne rezerve analiziramo pažljivo, sa svih aspekata. eJdan od njih jeste i procena da li instrument koji ima trajne efekte treba koristiti za privremene uslove. Ako bi tržišni uslovi to nalagali, mi bismo reagovali i ovim instrumentima, ali tek nakon što bismo iskoristili sve druge instrumente, a njih nije malo. "

O tome da li će se država zaduživati kod NBS, s obzirom na to da državi treba ove godine najmanje 7 mlrd EUR, a NBS ima nikad veće rezerve u istoriji, plus uvećane rezerve u zlatu - Tabaković ističe da je Zakon jasan, te da prema njemu NBS ne može da ulaže direktno u hartije od vrednosti koje emituje država, "što znači da ne može ni da direktno finansira državu."

- Međutim, NBS je nezaobilazni partner države u definisanju okvira finansijskog računa u skladu za zakonom. Devizne rezerve su stub sigurnosti zemlje u svim, a posebno u ovakvim vremenima. Rezerve su po definiciji rezerve, i jedna od njihovih funkcija je podrška nesmetanom izmirivanju obaveza države prema inostranstvu. Samo u proteklih godinu dana uvećali smo devizne rezerve za oko 15%, na 13,1 mlrd EUR na kraju marta. Savet predsednika Vučića za kupovinu zlata, i na međunarodnom tržištu dokazao se kao dobar i pravovremen. I tokom ove krize cena zlata kao sigurnog utočišta je rasla, što povećava i vrednost naših rezervi - kaže Tabaković.

Ona je dodala i da NBS intenzivno radi sa Vladom da bi procedure otvaranja posebnih namenskih računa privrednih subjekata za prenos bespovratnih novčanih sredstava bile jednostavne, kao i na realizaciji isplate jednokratne pomoći u dinarskoj protivvrednosti od 100 EUR