Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

OECD: Ekonomije Srbije i Rumunije podneće najveći udarac u regionu jer su najsnažnije integrisane u globalne lance snabdevanja

Izvor: Tanjug

Ponedeljak, 27.04.2020.

17:55

Komentari

Podeli

(Ilustracija) Mere za suzbijanje pandemije COVID-19 snažno pogađaju globalnu ekonomiju i sigurno će imati posledice na ekonomije jugoistočne Evrope, što će rezultirati njihovim mnogo nižim ekonomskim rastom ili čak recesijom, ocenjuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U analizi, objavljenoj na zvaničnom veb sajtu OECD-a, navodi se da će najveći udarac u ekonomijama regiona JIE pretrpeti mala i srednja preduzeća (MSP), proizvodni i turistički sektor.

- Mere uvedene s ciljem suzbijanja širenja korona virusa nedvosmisleno će pogoditi domaću tražnju i ponudu, značajno smanjujucći ekonomsku aktivnost - piše u analizi.

Preduzete makroekonomske politike podrške, dodaje se, mogu delimično pomoći oporavku potražnje, ali ne mogu u potpunosti nadoknaditi ekonomske posledice ograničenja uvedenih u okviru vanrednog stanja.

- Kriza COVID-19 već je umanjila globalnu potražnju za međunarodnim putovanjima i svakako će dovesti do kolapsa turizma uoči letnje sezone. Albanija i Crna Gora će biti posebno teško pogođene s obzirom na to da prihodi od turizma premašuju 20% BDP-a u obe ekonomije - procenjuje se u izveštaju.

Zbog snažne povezanosti turizma i poljoprivrede, negativan uticaj će se snažno osetiti i u ruralnim sredinama, gde je veći deo siromašnog društevnog sloja zaposlen u poljoprivredi, smatra OECD.

- Izvoz u regionu će takođe pasti zbog smanjene tražnje, kao i poremećaja u lancu vrednosti. Mada će biti pogođene sve ekonomije regiona, Rumunija i Srbija će verovatno podneti najveći udarac, jer su njihovi proizvodni sektori snažnije integrisani u globalne lance snabdevanja i najviše doprinose njihovim ekonomijama u smislu dodate vrednosti i zaposlenosti - navodi se u analizi.

Može se očekivati i usporavanje javnih i privatnih investicija, što će dodatno ukočiti ekonomski rast, zajedno sa padom doznaka iz inostrantva usled ograničenja putovanja i porasta nezaposlenosti među migrantima, dodaje OECD, ukazujući da, na primer, doznake čine 15% BDP-a Albanije.

Takođe napominje da usporavanje ekonomije dolazi u jako nepovoljnom trenutku za Albaniju i Hrvatsku, jer su obe ekonomije nedavno pogodili zemljotresi koji su uzeli danak kako na fizičkoj infrastrukturi, tako i u ekonomskoj aktivnosti.

Sve valute na Zapadnom Balkanu su izložene deprecijaciji od početka krize COVID-19, pri čemu je albanski lek najteže pogođen, kontastuje OECD.

- Deprecijacija domacćih valuta direktno utiče na sposobnost preduzeća da izvrše plaćanja u stranoj valuti, što je posebno problematično za Zapadni Balkan, jer krediti u stranoj valuti predstavljaju 58% svih kredita (bez Kosova i Crne Gore) - dodaje se.

Ni tržišta akcija u regionu nisu pošteđena efekata korona krize, ali je taj udar jš uvek ograničenog intenziteta na Zapadnom Balkanu u poređenju sa EU, navodi OECD.

Čini se da je percepcija rizika najviša za obveznice Hrvatske i Rumunije, jer su prinosi na njihove dužničke hartije od početka 2020. godine u porastu za oko 65%, piše u izvestsaju.

OECD, takođe, navodi da je kod ekonomija na Zapadnom Balkanu trgovina sa EU značajnija od unutar regionalne trgovine, i po obimu i po dodatoj vrednosti.

- Stoga, u svetlu krize COVID-19, glavni izazov ekonomija Zapadnog Balkana je da ostanu povezne sa svim partnerima i da obezbede nastavak veza sa članicama EU koji garantuje esencijalne trgovinske tokove.

U analizi se preporučuje da vlade Zapadnog Balkana dalje razvijaju koordinirane regionalne mehanizme kako bi kontrolisale uticaj krize na trgovinu, da svoje regulatorne napore fokusiralju na očuvanje protoka robe i usluga u regionu i sa članicama EU i da rade na prevazilaženju carinskih barijera.

OECD takođe navodi da je do 15. aprila u Jugoistočnoj Evropi bilo više od 16.000 ljudi koji su bili pozitivni na testiranji na COVID-19.

Tagovi:

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

mala i srednja preduzeća

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.