Šta to svetli na nebu i koji su planovi Elona Muska sa projektom Starlink?

Već noćima, zahvaljujući vedrini, mnogo ljudi je opazilo sjajne tačkice koje grupno putuju preko neba. Oni koji vole teorije zavere odmah su to povezali sa korona virusom, Bil Gejtsom i sličnim nebulozama. Istina je drugačija. U pritanju je projekat Starlink američke kompanije Space X, piše na sajtu Astronomskog društva Orion.

Nakon uspešnog lansiranja 60 satelita putem rakete FALCON 9, 22. aprila, u orbiti oko Zemlje sada imamo 422 satelita firme Space X Elona Muska. Inače, raketa nosač FALCON 9 nosi 60 satelita ukupne mase 14 tona. Kada se izbace iz rakete nosača, sateliti kraće vreme lete zajedno, zatim se raspršavaju, a u konačnici, koristeći ionske motore, dolaze u svoju planiranu orbitu oko 550 km iznad Zemlje.

Plan komapanije Space X je da do 2024. godine lansira 12.000 satelita, a nakon toga još više, čak do 42.000.

Šta je smisao projekta Starlink?

Ideja je da se internet dovede u najpustije predele, najpre Amerike, a zatim i cele planete. Klasični načini dovođenje interneta u zone daleko od većih gradova su preskupi. Tu Elon Musk vidi svoju šansu da zaradi i kako on kaže, da taj novac upotrebi za planirane ekspedicije na Mars.

Trenutni satelitski internet ide preko stacionarnih satelita koji se nalaze na približno 36.000 km iznad Zemlje. To je znatno sporije, a Starlink na mnogo nižoj orbiti može da obezbedi super brzi internet na bilo kojoj tački Zemlje, čak na pustim predelima okeana. Signal sa satelita kroz vakuum je brži za oko 47% od signala koji putuje optičkim vlaknima na Zemlji.

Međunarodna astronomska unija je već izrazila svoju zabrinutost da će toliko satelita imati jako negativan uticaj na astronomska posmatranja. Gomile satelita koje lako vidite i golim okom, ulaze u vidna polja teleskopa i praviće velike probleme, posebno za nove teleskope koji se grade. Već ima primera kako ta "najezda" satelita utiče na istraživanje dubokog neba.

Nakon brojnih urgencija iz astronomske zajednice, Elon Musk je najavio da će smanjiti refleksivnost satelita (koji sjaje tako što odbijaju sunčevu svetlost). Eksperimentalno je to i uradio, ali astronomi smatraju da je to nedovoljno.

Osim optičkih problema, tu je i uticaj na radio astronomska istraživanja. Frekvencije koje koriste ovi sateliti su blizu onih koje koristi radio astronomija. Tu je i problem svemirskog otpada jer stotine hiljada delova i djlića raznih ranije lansiranih satelita kruži oko Zemlje.

Oni predstavljaju direktnu opasnost za ljudske ekspedicije oko Zemlje, ka Mjesecu ili Marsu. U okviru projekta Starlink planirano je da se sateliti kada im istekne rok trajanja, ostatkom ionskog pogona usmere ka Zemlji i sagore u njenoj atmosferi.

Svaki satelit Starlink za oko 93 minute obleti Zemlju. S obzirom na činjenicu da se Zemlja okreće oko svoje ose, on svaki put nadleće različite tačke na zemljinoj površini. Kad ponovno dođe nad istu tačku, Zemlja se malo okrenula, pa satelit nadleće druga mesta. Tako da je rojeve Starlink satelita moguće pratiti u periodima kada nekoliko noći nadleću određeni region.

Kako pišu iz Astronomskog društva Orion, u svakom slučaju pred nama su novi izazovi, a naredni meseci i godine pokazaće koliko je ovaj tehnološki prodor koristan, a koliko štetan za čovečanstvo. Nebo pripada svima nama, ali se dešavaju i situacije kada jedna država (SAD) dozvoljava da se lansiraju sateliti čije djelovanje je upitno.