Uskoro računica o isplativosti Luke "Bar" - Vlada nastavlja sa pripremama za učešće na tenderu za prodaju najvećeg crnogorskog pristaništa

Na jednoj od narednih sednica vlada će imenovati direktora preduzeća "BB Cargo", koje je osnovano sa ciljem da učestvuje u privatizaciji Luke "Bar", a potom se očekuje izrada studije izvodljivosti koja bi trebalo da pokaže da li strateški interes Srbije da učešćem u vlasništvu osigura jedan transportni pravac, ima i ekonomskog opravdanja.

Javnost je podeljena u mišljenjima koliko je to isplativ potez. Planirano je da država ima samo manjinski udeo u tom poslu, dok će glavni teret te transakcije nositi zainteresovani privrednici, kojima će ovih dana biti upućen javni poziv da učestvuju u dokapitalizaciji preduzeća "BB Cargo".

Za sada još nije izvesno da li će ponudu za Luku "Bar" dati i srpsko preduzeće, a za odluku velikih sistema na koje država najverovatnije računa, potrebne su kalkulacije u kojima su dva najvažnija parametra dužina trajanja i cena transporta. Od značaja je sigurno i procena koliko bi mogla da bude izvesna mogućnost kupovine teretnog železničkog saobraćaja. Tim poslom u Crnoj Gori se posle restrukturiranja železnice bavi podgorički "Montecargo", a očekuje se da i većinski paket tih akcija bude na tenderu tokom ove godine. Miodrag Kostić, koji se nalazi na čelu radne grupe formirane za izradu studije o isplativosti kupovine većinskog paketa barske luke, nije za "Danas" želeo da komentariše izvesnost posla o kome se još izvode računice.

Trenutno glavni putevi roba koje dolaze ili odlaze sa našeg tržišta vode preko luka u Konstanci, Rijeci i Solunu, dok se preko Bara plasira svega 7 do 8 % uvoznih i izvoznih kontingenata. Uz to, stanje pruge od Beograda do Bara takvo je da praktično onemogućava intenzivniji promet i prolaz većih kontejnera, pa je u prošloj godini tim pravcem transpotrovano svega oko 700.000 tona tereta, dok je projektovani kapacitet barske luke čak oko sedam miliona tona. Toliki promet Luka "Bar" nije postigla čak ni krajem osamdesetih, kada je trgovina na ovim prostorima bila najintenzivnija jer je, recimo 1989. godine, preko te luke prošlo oko tri miliona tona, uglavnom robe srpskih proizvođača ili proizvoda namenjenih našem tržištu. Luka je sada podeljena na dva dela. Jedan deo je Luka "Bar" a.d. koja se bavi putničkim saobraćajem i pretovarom rasutih tereta (žitarice, ruda i slično) a drugo preduzeće, koje je ponuđeno na prodaju, jeste "Kontejnerski terminal i generalni tereti", a zaduženo je za promet kontejnerskog transporta i komadne robe.

- Tek tri meseca poslujemo kao posebna firma, a to je kratak period da bi procenili učešće srpskih preduzeća u prometu. Naravno, imamo podatke o tome koliko roba transportuje "U.S. Steel", "Sevojno", naš "Aluminijumski kombinat" ili "Gorenje" jer je tu reč o velikim strateškim partnerima sa kojima imamo posebne ugovore, ali najveći deo roba prevoze logističke firme, agenti i špediteri koji posluju u celom regionu - kaže za "Danas" Milan Čelebić, direktor marketinga i prodaje u Kontejnerskim terminalima.

On negira spekulacije da je barska luka limitirana kapacitetom jer to "zavisi i od dinamike transporta i od vrste pakovanja roba, tako da je u istim tehničkim uslovima moguće prihvatiti i dva i pet miliona tona tereta". Čelebić ističe da je infrastruktura luke dobro pripremljena za tendersku prodaju, da je poslednjih godina dosta uloženo i modernizovano, ali da bi mogućnosti bile veće ukoliko bi se modernizovala tehnologija kontejnerskog pretovara i oprema prilagodila za prihvat velikih brodova.

- Često se tvrdi da u barsku luku ne pristaju veliki teretni brodovi, ali to nije zbog toga što ne možemo da ih prihvatimo ili zbog toga što je plitak gaz. Problem je to što gravitaciono područje luke nema tržište koje bi zahtevalo angažovanje velikih kontejnerskih prevoznika. Nadamo se da će se to vremenom promeniti i da će ekonomska situacija u našem zaleđu biti pogodnija za intenzivniju spoljnotrgovinsku razmenu. U prilog tome ide i interesovanje Italijana za ovaj transportni pravac jer imaju veliki broj preduzeća otvorenih u Rumuniji. Ukoliko bi se Beograd bolje povezao sa Barom i Temišvarom, sigurno je da bi naši kapaciteti bili daleko interesantniji - objašnjava Čelebić.

Cena važnija od dužine transporta

U kompaniji "East point", koja je jedan od deset najvećih izvoznika i transportera, kažu da nisu zainteresovani za kupovinu Luke "Bar" jer najveći promet obavljaju preko Konstance, sa kojom povezuju tržište od Roterdama i Hamburga do Crnog mora.

- "Konstanca godišnje može da primi i do 60 miliona tona roba, a opremljena je svim vrstama terminala za pretovar čelika, drveta, rasutih tereta, nafte, gasa ili kontejnera. Godišnje preko te luke prevezemo 10 puta više roba nego preko Bara po upola nižoj ceni. Samo u prošloj godini imali smo promet od oko dva miliona tona, a ove godine planiramo da ga udvostručimo, što je za kapacitete Bara nezamislivo", tvrde za "Danas" u "East pointu" i dodaju da je za velike terete mnogo značajnija cena prevoza nego vreme kada će roba stići na odredište.

Interesovanje

U podgoričkoj advokatskoj kancelariji Zorice Đukanović, koja je ovlašćeni savetnik crnogorske vlade za rukovođenje prodajom većinskog paketa akcija barske luke, "Danas" saznaje da su neke kompanije već otkupile tendersku dokumenatciju, ali nisu mogli da nam preciziraju koliko je zainteresovanih niti o kojim je firmama reč.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 13.1. 2010.)