Moratorijum na ino-kredite ostavilo bi BiH više od 330 mil EUR - Ekonomisti podržavaju ideju

Ukoliko bi uspela da ispregovara i da dogovori moratorijum na otplatu međunarodnih kredita za ovu godinu, Bosni i Hercegovini bi "ostalo" 665.714.363 KM, odnosno iše od 330 mil EUR.

Sudeći prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, od ovog iznosa u Federaciji BiH bi "ostalo" 446 mil KM, a Republici Srpskoj 207 mil KM, s obzirom na to da je ove godine ukupno iz BiH planirano da se plati 807 mil KM, od čega FBiH 536,8 mil KM, a Republika Srpska 252,5 mil KM, a ostalo institucije BiH i Brčko distrikt.

Do 1. aprila Federacija BiH isplatila je 90,8 mil KM, a Republika Srpska 44 mil KM.

Inače, Predsedništvo BiH predložilo je Savetu ministara BiH da sa međunarodnim institucijama započne razgovore o mogućem moratorijumu ili o odlaganju obaveza kredita za ovu godinu, a prema podacima, odnosno proceni Ministarstva finansija i trezora BiH, od 1. aprila do 31. decembra BiH bi na servisiranje novog duga trebalo da isplati još 501 mil KM, dok bi po osnovu starog duga koji je nastao pre 1992. godine trebalo da isplati 125 mil KM.

BiH kao nosilac obaveza (sredstva su uglavnom alocirana na entitete) do kraja godine najviše novca trebalo bi da vrati Svetskoj banci, i to malo više od 150 mil KM, zatim Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) 109 mil KM, Evropskoj investicionoj banci (EIB) 82 mil KM, dok bi Nemačkoj razvojnoj banci (Kfw) do kraja godine trebalo da isplati malo više od 40 mil KM.

Na spisku institucija kojima bi BiH do kraja godine po osnovu kredita trebalo da isplati milionske obaveze nalaze se i Evropska komisija, vlade Španije, Japana i Belgije, zatim Kuvajtski fond, Saudijski fond, te pojedine evropske banke koje posluju i u BiH.

Ekonomisti u BiH pozdravljaju ideju o moratorijumu na otplatu međunarodnih kredita, istovremeno ističući da je to odlična ideja čijim sprovođenjem bi se dosta toga moglo uraditi u BiH kako bi se kriza ublažila.

- Imaćemo krizu likvidnosti u javnom sektoru, deficitarnost budžeta, rebalanse itd, jer će pre svega doći do pada priliva po osnovu direktnih poreza, a i po osnovu indirektnih. BiH nije kreditno zadužena zemlja u odnosu na BDP i treba pokušati, a opet nisu to neki veliki iznosi koji mogu stvoriti probleme na međunarodnom tržištu kapitala - rekao je Admir Čavalić, ekonomista.

Osim Predsedništva BiH, koje je Savetu ministara BiH preporučilo da se otpočnu razgovori, o moratorijumu na otplatu međunarodnih obaveza BiH po osnovu kredita još ranije su govorili i Dragan Čović, predsedavajući Doma naroda parlamenta BiH, kao i Vjekoslav Bevanda, ministar finansija i trezora BiH, koji je nedavno rekao da je kao ministar već otpočeo aktivnosti po tom pitanju.

- Kao ministar finansija, započeo sam razgovore o uvođenju moratorijuma na kredite koje je uzela BiH, odnosno njeni entiteti, kantoni i opštine. Nastojaću dobiti moratorijum od godinu dana na otplate. Po mom mišljenju, to je najjeftiniji put - rekao je nedavno Bevanda.

I ekonomista Branko Kecman kaže da je moratorijum na otplatu kredita dobra stvar i da se mora ići na tako nešto, posebno ako se uzme u obzir da otplata stranih obaveza ima prioritet.

- Kada se budžet puni, prvo se isplaćuju međunarodne obaveze, što znači da bi moratorijum ostavio više novca za domaće obaveze, a ako se ništa ne uradi sa smanjenjem odliva po osnovu međunarodnih obaveza, a smanji se priliv PDV-a, za domaće potrebe će ostati daleko manje novca - rekao je Kecman.