Američki naučnici stvaraju veštačku fotosintezu - Pomak u razvoju obnovljivih izvora energije

Američka nacionalna laboratorija Berkli, koja radi pri Departmanu za energetiku, se približava ostvarenju svoje namere da pomoću tzv. veštačke fotozinteze od ugljen-dioksida u atmosferi proizvodi čistu energiju.

Njome bi se napajala i domaćinstva i vozila. Ukoliko se proizvodnja omasovi i podigne na viši nivo u odnosu na teorijski model i laboratorijski prototip, predstavljala bi značajno sredstvo u borbi protiv klimatskih promena.

Imajući u vidu neophodnost da se smanji razoran uticaj čovečanstva na životnu sredinu, istraživači su odlučili da prekopiraju sistem rada jednog od, prema njihovim rečima, najelegantnijih i najefikasnijih mašina u prirodi – lista.

Fotosinteza je proces pretvaranja svjetlosne energije u hemijsku i njeno čuvanje u vidu molekula šećera. Odvija se u biljkama, kao i u nekim bakterijama i algama koje u svojim ćelijama imaju hlorofil. Za taj proces su, pored svetlosne energije, neophodni i ugljen-dioksid i voda.

Stručnjaci iz Berklija osmislili su kvadratne pločice koje između dva parčeta tankog, fleksibilnog materijala od silicijuma sadrže milijarde sićušnih cevi s ciljem oponašanja ove prirodne pojave. Gorivo koje trenutno prave tim putem je ugljen-monoksid, ali teže da svoj izum usavrše tako da proizvod veštačkog lista bude metanol.

- Postoje dve prepreke koje još nismo uspeli da prevaziđemo - rekao je član berklijevskog tima Hajnc Frej.

- Jedna od njih je skalabilnost (sposobnost sistema da se prilagodi povećanim zahtevima obrade na predvidiv način, a da ne postane previše kompleksan, skup i nepraktičan, prim. aut). Ako želimo da fosilna goriva ostanu pod zemljom, moramo da pravimo energiju koja se meri teravatima. Takođe, moramo da pravimo tečno ugljovodonično gorivo koje se uklapa sa postojećom insfrastrukturom i tehnologijom - objasnio je on.

Misiju da njihove pločice od nekoliko kvadratnih centimetara povežu u celinu od više kvadratnih kilometara prepuštaju inženjerima.