Dragan Filipović, generalni direktor "Delta Maxi grupe" - U 2010. godini ulažemo 110 mil EUR

(Dragan Filipović)

Kompanija "Delta Maxi" planira da u 2010. godini otvori 14 novih prodajnih objekata u Srbiji, a 16 u regionu, i uloži u njihovu izgradnju i opremanje 110 mil EUR. Ova investicija otvara 1.450 novih radnih mesta, bez čega nema povećanja potrošnje, niti rasta standarda građana - kaže za "Novosti" Dragan Filipović, generalni direktor "Delta Maxi grupe", vodećeg trgovinskog lanca u zemlji.

- Najveći neprijatelj krize su investicije - dodaje Filipović.

- Nastavljamo s razvojem na postojećih pet tržišta, na kojima smo već prisutni, a otvaranja nekih novih, ostavili smo za 2011. godinu i kasnije.

Kako se ekonomska kriza odrazila na poslovanje?

- Niko nije ostao imun na uticaj svetske ekonomske krize, pa ni mi. Godinu na izmaku karakterisao je usporen razvoj naše mreže, tako da smo otvorili 70% od planiranog broja objekata. Celo tržište je tresla opšta nelikvidnost, veoma izražena u prvoj polovini godine. Od juna je došlo do postepenog oporavka, pa smo kraj godine dočekali u mnogo boljoj situaciji.

Finansijski udari omeli su, sigurno, planove kompanije?

- Poput celog tržišta, i banke su do oktobra bile mnogo uzdržanije u plasiranju kredita za razvoj, kako u Srbiji, tako i u regionu. A, bez tih kredita nema ni razvoja. Osim toga, suočili smo se na tržištu regiona i sa problemom da su neki projekti, gde imamo potpisane ugovore o zakupu, usporeni ili prolongirani sa završetkom, pa je i to razlog usporenijeg razvoja.

Preduzeli ste mere da prebrodite krizu. Koje? Kakva su iskustva?

- Delovali smo preventivno. Kao i mnogi drugi, rezali smo troškove i menjali procese unutar kompanije da bismo bili što efikasniji. U sniženje cena investirali smo 16,4 mil EUR u 2009. godini. To su naši potrošači prepoznali, tako da smo u 2009. zabeležili rast, i prometa, i broja potrošača. Osim toga, otvorili smo 11 diskontnih radnji pod brendom "Tempo express", poznatijih kao "hard" diskonti, što se pokazalo kao pun pogodak. Ovaj koncept razvijaćemo i dalje širom zemlje, ali i regiona.

Naša, srpska roba još nije dovoljno "ušla" u region?

- Poslujemo na četiri strana tržišta - Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Bugarska. Izuzev BiH i Crne Gore, gde je srpska roba tradicionalno prisutna, naša roba je na ostalim tržištima zastupljena minimalno, u tragovima, na nivou statističke greške. Glavni problem je odsustvo ambicije i hrabrosti naših proizvođača da se uhvate u koštac sa konkurentima na drugim tržištima. Oni čuvaju poziciju na tržištu Srbije i ne žele da rizikuju izlaskom na druga tržišta. Ipak, kroz našu maloprodajnu mrežu prodajemo 20 puta više srpskih proizvoda, nego što smo zatekli dolaskom na ta tržišta. Ali, to je i dalje mali udeo u odnosu na ukupan broj artikala koji se nudi.

Može li i kako država da pomogne da se to ispravi?

- Država, pre svega, treba konačno da utvrdi kakva joj je politika subvencija u poljoprivredi, u odnosu na zemlje koje konkurišu Srbiji. Ako ta politika izostane, sve će biti mnogo teže, gotovo nemoguće, jer će bilo koja kompanija iz Hrvatske ili Mađarske, Rumunije, Slovenije, imati dodatnog prostora u formiranju cene gotovog proizvoda i biti uvek konkurentnija. To je posao države, da izjednači i omogući ravnopravan položaj našim proizvođačima. Sa druge strane, sami proizvođači moraju mnogo da rade na svojoj efikasnosti, produktivnosti, unapređenju, ako žele da uspeju.

Proizvođači često tvrde da su cene visoke zbog trgovačkih marži. Koliko je to prihvatljivo, tačno?

- Ta priča ne stoji. Otkada je trgovine, trgovci su uvek na lošem glasu. Mi, a i ostale naše kolege iz ove branše, nosimo taj žig. Taj problem ima i "Wal mart" u Americi i "Tesco" u Velikoj Britaniji, pa zašto ga ne bi imao i "Delta Maxi" u Srbiji? Ali, kada poslujete u razvijenim zemljama sveta, to breme se lakše nosi, jer su platežna moć i životni standard neuporedivo veći. U našoj zemlji se teško živi, pa su i cene hrane stalno pod lupom. Marže u "Deltinoj" maloprodaji su iste ili niže od ostalih maloprodavaca u Evropi. Naši konkurenti: "Mercator" u Sloveniji i "Konzum" u Hrvatskoj imaju na svojim tržištima veće marže od naših: u Sloveniji oko 30 odsto, a u Hrvatskoj 25 odsto. To ne znači da smo mi manje uspešni, nego je platežna moć u Srbiji mnogo niža, pa i marže ne mogu biti veće.

Da li se u narednom periodu očekuje "pomeranje" cena u vašoj maloprodaji?

- Godinu 2009. je karakterisalo blago ili neznatno povećanje cena hrane u maloprodaji. Očekujem da se taj trend nastavi i dalje. Potrošnja se neće brzo oporaviti, ali će mnogo zavisiti od stabilnosti kursa. Ukoliko dinar bude stabilan, proizvođači i uvoznici neće imati razloga za promenu cena. Ali, ukoliko dođe do oscilacije kursa, mnogi će hteti da se, za svaki slučaj, zaštite u formiranju cena sa višim kursom od realnog. To će, neminovno, lančano dovesti do povećanja cena. Nadam se da se ovaj drugi scenario neće desiti.

Kraj krize

Da li najava novih investicija znači i kraj krize?

- Zvanično smo, kao kompanija, proglasili kraj krize u oktobru 2009. godine, kada su u pitanju investicije i dalji razvoj. Krize potrošnje će postepenije nestajati i biće potrebno vreme da se potrošnja vrati na neke stare indekse. Od oktobra smo ušli u novi-stari investicioni ciklus koji nas je pratio svih ovih prethodnih godina. U decembru smo postavili kamen temeljac za veliki "Tempo" hipermarket, koji na jesen 2010. godine otvaramo u Kragujevcu u okviru "ritejl parka", a nedavno su otvoreni i "Tempo" hipermarketi u Užicu i Kraljevu.

Petina trgovcu

Trgovac je poslednja karika u lancu formiranja cena?

- Od 100 odsto cene nekog proizvoda trgovac može da utiče na njenu petinu, odnosno na 20 odsto. To je marža koju zaračunava za sve troškove: plate, zakup, struju, vodu, transport, opremu, osiguranje... Na ostatak utiču država kroz politiku poreza i dobavljač, i to sa najvećim delom. Svako pomeranje cena od dobavljača automatski vuče cene nadole ili nagore.

Maloprodaja hrane je jedna od najmanje profitabilnih industrija. Kada trgovac ostvari 1,5 odsto profitnu stopu po odbitku svih troškova, kamata i amortizacije, spada u red uspešnijih maloprodajnih kompanija.

* Plan: Još 30 objekata
* Ulog: 110 miliona evra
* Zaposliti: 1.450 radnika
* Pouka: Unutrašnje rezerve
* Poruka: Pomoći potrošačima
* Pomoć: Subvencije državi

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 31.12.09.)