Stvarnost za privrednike, utopija za političare - zašto multiregionalna firma "ComTrade" ne može da dobije poslove u Hrvatskoj i Albaniji

(Veselin Jevrosimović)

"Comtrade" je trenutno najveća fabrika softvera u regionu jugoistočne Evrope, ima tri tehnološka centra u Beogradu, Sarajevu i Ljubljani, firmu u Albaniji i 10 kampova u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. U Albaniji je "Comtrade" pobedio na tenderu Svetske banke za potrebe tamošnjeg Ministarstva obrazovanja i isporučio robu, ali Ministarstvo neće da plati 700.000 EUR jer je "neko" prepoznao "Comtrade" kao srpsku kompaniju. Iako je nedavno pobedila na jednom tenderu za javne nabavke u Hrvatskoj jer je imala najviše poena i najnižu cenu, posao je dobila drugoplasirana firma. Tender je jednostavno bio namešten.

– Kompanije ne smemo da delimo i posmatramo kao nacionalne sportske reprezentacije. Jer, ako sam registrovan u Hrvatskoj, Sloveniji ili Srbiji, ja sam lokalna kompanija i svako ostalo tumačenje je diskriminacija – kaže Veselin Jevrosimović, vlasnik multiregionalne kompanije "Comtrade".

Iskustvo "Comtrade" u Hrvatskoj, prilika je da Emil Tedeski, predsednik Uprave multinacionalne kompanije "Atlantic grupa" iz Zagreba, reaguje na sledeći način:

– Veći deo frustracija koje imaju kolege iz Srbije imamo i mi, poslovni ljudi iz Hrvatske. Vlast u Hrvatskoj konačno je krenula u borbu sa visokom korupcijom, netransparentnošću u javnom sektoru i u kompanijama koje su u isključivom ili pretežno državnom vlasništvu. Svedoci smo da je potreba za lakoćom obavljanja biznisa često otežana ne samo kompanijama iz Srbije nego isto tako iz Hrvatske. Hrvatska poslovna elita zalaže se za potpuni reciprocitet ulaganja srpskih kompanija i srpskog kapitala u Hrvatsku. Mi smo dobrodošli u Srbiji gde normalno poslujemo, putujemo, družimo se i funkcioniramo. I zato smo i te kako spremni da našim kredibilitetom, korporativnom infrastrukturom i integritetom isto to jamčimo srpskim poslovnim ljudima u Hrvatskoj.

Šta se može naslutiti i šta bi mogle biti poruke iz ovih iskustava i izjava?

Srbiji i zemljama u okruženju dramatično će nedostajati kapital posle krize kad budu morale da ostvaruju ekonomski rast i povećanu zaposlenost da bi se izvukle iz depresije. O tome postoji jedinstven stav svih ekonomskih stručnjaka, ali i gotovo jedinstveno mišljenje o tome kakve reformske mere svaka pojedinačna zemlja regiona mora da sprovede kako bi postala privlačnija za investitore. Sazreva i uverenje da su potrebne i neke zajedničke akcije i da čitav region mora nešto da "radi na sebi" kako bi postao konkurentniji i sposobniji da usisa preko potrebne milijarde dolara svežeg kapitala za otvaranje novih radnih mesta i ekonomski prosperitet građana.

Podaci iz Indeksa globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, međutim, nisu ohrabrujući za zemlje regiona. Napredak Slovenije (za pet mesta) i Crne Gore (za tri mesta) ne može da ublaži nepovoljnu sliku konkurentnosti država regiona. Ozbiljni političari i preduzetnici pitaju se kako preskočiti deset mesta na toj lestvici i da li je moguće da zemlje regiona uđu (kao Slovenija) među prvih 50, jer je to onda veliki uspeh.

Šta zemlje zapadnog Balkana moraju da poprave u 12 sistemskih stubova konkurentnosti (koje je propisao Svetski ekonomski forum), kao i u poslovnom okruženju da bi postale konkurentnije i privlačnije za investiture? Da li je regionalno povezivanje i saradnja odgovor na pitanje da li region zapadnog Balkana može da postane poželjna investiciona destinacija u kojoj će građani bolje živeti? Oči većine građana država regiona okrenute su prema Evropskoj uniji. Iz Brisela se neretko može čuti da bi većina država mogle postati članice Unije "u paketu", ali da bi pre evropske integracije morale da učine napor i regionalno se harmonizuju i ekonomski integrišu. To nije poziv na političku institucionalizaciju, već pre svega podsećanje da su privrede sadašnjih država nekada pripadale jedinstvenom ekonomskom prostoru i da to "istorijsko pamćenje" sada može da bude prednost, koju treba nadograditi kooperacijom i specijalizacijom. Da li velike domaće kompanije u zemljama regiona koje imaju "licencu" regionalnih lidera mogu biti inicijatori jačeg ekonomskog povezivanja i evropskih integracija?

Da li je Jugosfera (kako je ovaj prostor nazvao ugledni londonski "Ekonomist") projekat budućnosti ili utopija? O tome se nedavno debatovalo na okruglom stolu Srpske asocijacije menadžera. Zanimljiv odgovor nudi Veselin Jevrosimović, vlasnik kompanije "Comtrade": "Jugosfera je budućnost za nas preduzetnike, ona je naša realnost. Ali nažalost, moram da dodam da je ona utopija za političare".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 31.12.09.)