Ekonomisti zadovoljni merama za pomoć privredi - Posebno značajna podrška mikro i malim firmama

Druga stvar je, ističe, još važnija sa makroekonomskog aspekta, a to je pomoć preko garancija datima bankama.

Prema njegovim rečima, oko četvrtinu novca koje banke budu plasirale garantovaće država, ali će garnacije države faktički biti mnogo veće, jer će ona za sve rizicične biznise snositi garnaciju.

- Mislim da je to opet jedini način da se banke podstaknu, one imaju novac, ali je rizično da ga plasiraju nekom preduzeću čiji je opstanak u pitanju. Tako da će ovaj garantni fond, kako će se verovatno zvati, biti način da se banke motivišu da plasiraju preduzećima novac po niskim kamatama i verovatno sa grejs periodima i to onim koja inače ne bi mogla da dobiju kredite ili bi alli po veoma visokim kamatama.

Nikolić je naglasio da je ta mera veoma važno pošto bi domaća preduzeća mogla da dođu u nezgodnu situaciju, ne samo na domaćem tržištu, već i u konkurenciji sa stranim firmama koje već imaju pomoć.

Treća mera su korporacijske obveznice koje bi delimično finansirala država, dodao je on.

Mi nismo do sada imali tako nešto i biće zanimljivo kako će to biti regulisano. U svakom slučaju, da bi veća preduzeća mogla da izdaju obveznice i po svemu sudeći bi država na neki način učestvovala u kupovinu tih obveznica, čime bi ta preduzeća bila finansirana".

To se već dešava u evrozoni i SAD, Kini i Japanu, napomenuo je Nikolić, dodajući da bi tako i naša preduzeća na finansijskom tržištu mogla da se zaduže.

Objašnjava da je to kao kada se uzima povoljan kredit, ali da je mehanizam drugačiji.

Ključna pitanje je kako doći do novca, kaže on i dodaje da su budžetske rezerve relativno male i da imamo dva načina:

- Jedan je spoljno zaduživanje i očekujem da od Međunarodnog monetarnog fonda uzmemo sve što možemo, kao i od Svetske banke. Međutim, te pare neće biti dovoljne i mislim da će glavni način zaduživanja i refinansiranja obaveza biti preko domaćih hartija od vrednosti i preko trezorskih zapisa.

Paket mera podrške ekonomiji od pet milijardi evra pomoći će privredi Srbije da lakše prebrodi posledice krize, a rast BDP-a prema trenutnim projekcijama mogao bi biti 1-2% umesto bez krize realnih 4-5%, rekao je danas direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

Kroz paket poreskih olakšica za ublažavanje ekonomskih efekata krize zbog korona virusa država će kroz odlaganje i pomeranje plaćanja obaveza pomoći iznosom od oko 167 milijardi dinara, rekao je Kovačević.

Poreske olakšice su odlaganje poreza na zarade i doprinose, pomeranje akontacija poreza na profit, odlaganje plaćanja poreza na imovinu za preduzeća, rekao je Kovačević.

- Ukupni efekat, iznosi oko 167 miljardi dinara, što je skoro ekvivalent onome što se na kraju februara zateklo na računu države, odnosno tolike su bile unutrašnje rezerve države - rekao je on.

On je rekao da će veliki značaj imati i mere direktne pomoći preduzećima kroz garantovane minimalne zarade, preduzetnicima, mikro i malim preduzećima, odnosno polovine minimalca za srednja i velika preduzeća pod određenim uslovima.

Dodao je da se treći paket finansiranja tekuće likvidnosti preduzeća bilo preko garantnog Fonda za razvoj države bilo preko banaka već sprovodi.