Predlog mera Unije poslodavaca Srbije za spas privrede - Paušalcima umanjiti obaveze, privrednim subjektima produžiti rokove plaćanja

Unija poslodavaca Srbije uputila je predloge prioritetnih mera u cilju smanjivanja negativnih efekata pandemije virusa COVID-19 na domaću ekonomiju.

- U ovim vremenima poslodavci ujedinjeni u Uniji poslodavaca Srbije imaju pravo ali i odgovornost da nađu najbolja rešenja za sebe, a u cilju opšte ravnoteže i stimulisanja održivog privrednog rasta, uz očuvanje vrednosti dostojanstva i etike rada, svakako partnerski sa Vladom Republike Srbije i sindikatima, kao i svim drugim relevantnim organizacijama, pri tom podražavajući poziv Vlade u kom se kaže da "u ovoj borbi ne može pobediti sama, već je neophodna saradnja sa svim građanima i naša najveća moguća disciplina" - navodi se u dokumentu.

Unija poslodavaca Srbije, smatra da je neophodno da Vlada usvoji set privremenih mera u oblasti rada i smanjenje poreskih izdataka u domenu fiskalne politike, čime bi se čuvala likvidnost u privredi i nivo zaposlenosti u situaciji sa drastično manjim obimom posla:

1. Privrednim subjektima produžiti rokove plaćanja ka javnim i javno-komunalnim preduzećima za minimum 30 dana od ugovorenog datuma dospeća obaveze;

2. Privrednim subjektima omogućiti rasterećenje poreza i doprinosa na zarade koje poslodavci budu isplaćivali zaposlenima u iznosu do minimalne zarade, a za najugroženije privredne delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj, delatnosti samostalnih radnji) u potpunosti preuzeti trošak zarada zaposlenih za čijim radom neće postojati potreba za vreme trajanja vanrednog stanja i u razumnom periodu po ukidanju istog u iznosu minimalne zarade, kao i zasposlenih koji budu odsustvovali sa rada usled bolesti COVID-19 usled karantina ili bolničkog lečenja;

3. Privrednim subjektima omogućiti pristup povoljnim kreditima privredi uspostavljanjem garantnog fonda uz usaglašen pristup podeli rizika između Vlade i poslovnih banaka;

4. Za vreme trajanja vanrednog stanja i u razumnom periodu od ukidanja vanrednog stanja odložiti plaćanje obaveza za porez na dodatu vrednost, akontacija poreza na dobit pravnih lica, a kontrole Poreske uprave za vreme trajanja vanrednog stanja ograničiti na izricanje opomena i upozorenja, dok se obračunavanje kamate na dospele poreske obaveze za vreme trajanja vanrednog stanja i u periodu od 30 dana od dana ukidanja vanrednog stanja treba ukinuti;

5. Preduzetnicima koji su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod, zanatlijama, takozvanim paušalcima, treba umanjiti obaveze po osnovu poreza na prihod od samostalne delatnosti i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2020. godinu za minimum 50%;

6. Omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga, uz preporuku Vladi da se hitno otpočnu pregovori i usaglašavanje mera sa zemljama sa kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA zemlje, kako bi i naša zemlja imala tzv. "zelenu traku" za promet robe.

7. Pojednostavljenje administrativnih procedura i njihova brža digitalizacija, kao što su omogućavanje elektronskog otvaranja bolovanja, prijave prebivališta i ostalog gde je god to moguće;

8. Status kompanija koje su u svetlu vanrednog stanja označene kao snabdevači esencijalnih proizvoda, treba definisati centralizovano, potpuno odvojeno od cele ostale privrede. U cilju zaštite života i zdravlja stanovništva i nastavka rada i poslovanja privrednih subjekata koji obavljaju delatnosti od esencijalnog značaja, u ovom slučaju: proizvođači i trgovci prehrambene robe, osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i sličnih proizvoda, kao i proizvođači lekova i apotekara koji imaju status snabdevača, te pružaoci komunalnih i telekomnikacionih usluga, treba proglasiti neku vrstu radne obavezeza za zaposlene, a da se ovim poslodavcima ostavi na odlučivanje da pojedine zaposlene oslobode ove obaveze prema stvarnoj situaciji a ne prema trenutnim preporukama;

Iz Unije poslodavaca smatraju bitno da se centralizovano uredi radno vreme za trgovine osnovnim životnim namirnicama i apotekare koji imaju status snabdevača, kako ne bi zavisili od odluka lokalnih vlasti.

- Napominjemo da je neophodno da se ove mere donesu što pre, da ne sme da bude diskriminacije između javnog i privatnog sektora i da svaka mera treba da važi za celu vertikalu privrede i da smo za pojedinačne mere, koje bi važile samo za određene klastere, već zakasnili što ne znači da ne treba otklanjati u hodu probleme i specifične barijere za određene grane privrede, kao što je primer vozača i preko-graničnog saobraćaja, dostave sirovina, materijala i slično. Svaka mera treba da bude nedvosmislena i jasno komunicirana - navedeno je.

Iz Unije dodaju i da novčani tokovi moraju da se očuvaju na što višem nivou i što duže i da pozivanje na neplaćanje usluga nije dobar put, te da postoje alternative šalterskom plaćanju i da na tome treba raditi.