EBRD: Pandemija će negativno uticati na privrede regiona, ali se posle očekuje jak oporavak

(Ilustracija) Pandemija korona virusa će imati negativan uticaj na privrede u regionu koji pokriva Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), ali kada se epidemija obuzda očekuje se snažan oporavak, navela je EBRD u ekonomskoj proceni objavljenoj u sredu 18. marta. Navodi se da se dugoročno očekuje reorganizacija i preusmeravanje globalnih lanaca snabdevanja, što bi moglo da stvori nove šanse za zemlje koje nisu tradicionalno bile na vrhu lista investitora.

U analizi se navodi da pravi i očekivani uticaj korona virusa utiče istovremeno i na ponudu i na tražnju, a konačni ekonomski uticaj će zavisiti od trajanja pandemije, kao i od odgovora vlasti i vlada u ključnim izvoznim tržištima.

U nekim sektorima radom na daljinu zaposleni mogu da nastave ali u drugim će proizvodnja biti poremećena. Napori za suzbijanje epidemije će dovesti do manjeg korišćenja usluga, kao što su restorani, rekreacija i u određenoj meri saobraćaj, a takođe će negativno uticati na potrošnju domaćinstava. Neka domaćinstva bi mogla da odlože neke nabavke zbog neizvesnosti zazvane pandemijom.

Kako se tražnja bude smanjivala mnoge firme, pogotovo male i srednje firme mogu da imaju jak pad prihoda, i smanjenu likvidnost, a neke ako su prezadužene mogu da rizikuju bankrot.

To se, kako se navodi, može ublažiti bankarskim sektorom, koji bi mogao da dozvoli odložena plaćanja i zavisi od zdravlja bankarskog sektora kao i od mera koje uvode vlasti.

Takođe se očekuji indirektni efekti kao posledica poremećaja lanca snabdevanja, slabije strane tražnje, nižih cena nafte i robe i regionalnih padova u turizmu i putovanjima.

Ukazuje se da neke zemlje već osećaju poremećaje u snabdevanju zbog zatvaranja kineskih fabrika a da su zemlje integrisane u italjanski lanac nabavke takođe pogođene. Izvoz nafte i robe pogođen je manjom kinekom tražnjom i padom cena.

Prognozira se da će sektor turizma beležiti pad 2020. u odnosu na predviđen rast od tri do četiri odsto. To će, kako se očekuje posebno pogoditi jadranske i sredozemne zemlje kao i Kavkaz, gde je turizam važan deo rasta BDP.

Pogođeni će biti kanali doznaka iz inostranstva ukoliko emigranti izgube svoja radna mesta, ili ne mogu da rade usled nekih mera.

U mračnijem scenariju, ukoliko kriza bude duža, jedan broj kompanija bi moglo da pribegne otpuštanju zaposlenih, a to će još pojačati udar na tražnju, navodi se u analizi.

Takođe dok globalna neizvesnost raste zbog nepoznanice krize, tržišta novca bi mogla da budu osetljivija na određene slabosti pojedinih zemalja, kako spoljno finansiranje bude otežano.

Konačno, navodi se u studiji, krajnji uticaj krize će zavisiti od politike koju preduzmu vlasti. Kao primer navodi se da odgovor monetarne politike zemalja regiona centralne i istočne Evrope direktno zavisiti od delovanja Evropske centralne banke. Odgovor fiskalne politike će zavisiti od fiskalnog prostora u svakoj zemlji.

U sadašnjim okolnostima očekuje se da će pristup tržištu biti jedina fiskalna brana na koju treba da se računa.

EBRD investira u u 38 privreda u brzom razvoju na tri kontinenta i pokrenula je hitan paket solidarnosti od prvobitnih milijardu evra da podrži kompanije u zemljama koje trpe zbog krize.

EBRD je navela da će dati detaljna predviđanja za zemlje i regione u kojima je angažovana i u kojima investira.